О Андрићу је било доста измишљених прича и трачева, али неки трагови указују да ова није једна од тих. По причању Наде, супруге др Николе Мирковића, писца најзначајније студије о Андрићу у међуратном периоду, Иво је још док је боравио у Загребу био предмет интересовања, а, по доласку 1919. у Београд, и велике љубави Исидора Секулић.
Сведочење госпође Мирковић може се узети као сасвим поуздано с обзиром да је сам Андрић био чест гост у њиховој кући.
У заоставштини нашег нобеловца налази се и једно Исидорино писмо и две разгледнице као и писмо које му је упутио Иво Војновић из Нице 12. 10. 1919. године.
У њему се поред осталог каже:
„Шта је са Секулићевом? Једна ми госпођа пише, тј. пита ме: Да ли си ми што писао о њој и теби?! Немам појма! Какав ти је то ребус?“
Од самог Андрића разрешење ребуса никад није дато.
Марија Петричевић/Расен
Извор: Српско Наслеђе бр. 8. август 1998.
