Da li treba postiti na Veliku subotu pitanje je koje mnogi pravoslavci često postavljaju!
Velika subota ili drugačije strasna subota je dan uoči najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa.
Svojim nazivom ona nas podseća na Hristovo stradanje. Na Veliku subotu celiva se plaštanica, simbolično izneta na Veliki petak, u koju je Josif iz Aritmateje uvio telo Hristovo, nakon što ga je skinuo sa Krsta.
U večernjim časovima, toga dana, plaštanica se iznosi ispred hrama, nosi se oko crkve triput i ponovo spušta u grob.
Velika subota je dan kada se tihuje i moli. To je dan kada je Hristos sišao u Had da propoveda jevanđelje mrtvima, kako bi pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Njegovog Vaskrsenja.
Kada je ovaj dan u pitanju mnogi pravoslavci su u nedoumici da li treba postiti na Veliku subotu ili ne.
Sveštenici, naime, kažu, da iako subota važi za dan kada se po pravilu ne posti, a za vreme posta rešava se na ulju, na Veliku subotu treba postiti isto kao i na Veliki petak.
U našem narodu postoje mnoga verovanja i običaji na ovaj dan. U narodu je poznata i pod nazivom zavalita subota, jer se veruje da ove sedmice treba učiniti neko dobro delo.
U okolini Leskovca postoji naziv dugačka subota koji ukazuje na duge muke Hristove na raspeću. U Bosanskoj krajini i Hercegovini zovu je i crvena subota jer se tamo uglavnom uskršnja jaja boje na ovaj dan i to najčešće u crvenu boju.
