Био је леп пролетњи дан, мисли младе жене испунило је осећање мира док је размишљала о Исусовој смрти и ускрснућу.
Застала је на тренутак на врху степеница које су водиле на главну улицу сада препуну људи који су журили на свој посао.
На старом месту, на почетку пролаза, седела је стара продавачица цвећа. Око њених ногу били су распоређени букети свежег цвећа на раширеном новинском папиру. Продавачица цвећа се смешила, а њено старо, изборано лице сијало је од неке унутрашње радости.
Без много размишљања млада жена се окренула, изабрала је један букет и упитала: “Данас сте изгледа срећни?“
“Зашто да не, одговорила је старица. Све је добро. Зар не?”
Била је јадно обучена и веома стара, њен одговор је изненадио жену.
“Па ви овде седите већ годинама. И увек сте насмешени. Изгледа да се добро носите са својим невољама?”
“Па не можете доживети ове моје године, а да немате невоље. Године и невоље иду увек заједно” одговорила је. “Али све вам је то као Исус и Велики петак….” а онда је застала.
“Kао шта?” упитала је жена.
“Kао Исус и Велики петак. Kада је Исус умро на крсту у петак, био је то најгори дан за Исуса. И кад се појаве невоље, ја се увек тога сетим. Јер тада себе подсетим и шта се догодило са Исусом три дана касније. Тада је Исус ускрснуо!
Kада ствари пођу како не треба, научила сам да не гунђам већ чекам три дана, јер тада све некако изађе на добро.”
Млада жена се насмешила у знак поздрава и пошла даље. Понела је са собом малу лекцију о стрпљењу, и кад год дођу невоље или неприлике увек се сети речи:
“Дај Богу прилику да ти помогне. Причекај три дана”.
