Дан кад је почела Колубарска битка: Беч је већ славио победу, а онда је у блатњави ров међу српске војнике сишао краљ Петар

0
2929

Колубарска или Сувоборска битка је најзначајнија битка између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату. Вођена је у новембру и децембру 1914. године на фронту од преко 200 km. Циљ Колубарске битке био је да се Краљевина Србија одбрани од аустроугарске војске, која је већ окупирала Београд, Шабац, Ваљево, Ужице и целу северозападну Србију.

колубарска битка

Србија тада већ била знатно ослабљена након пораза у операцијама око Дрине, а и са војском се повлачио и народ, што је додатно отежавало одбрану државе. У тренутку када је цео свет очекивао вести о капитулацији Краљевине Србије, јер је аустроугарска војска била далеко бројнија и боље опремљена, ова битка рововског типа окончана је успешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом генерала Живојина Мишића.

У ноћи 14. новембра командант I армије генерал Петар Бојовић бива рањен и због тога повучен са дужности. На његово место бива постављен генерал Живојин Мишић, дотадашњи помоћник начелника штаба Врховне команде Радомира Путника, иначе човек рођен на Сувобору.

Колубарска битка почиње 16. новембра 1914. године, када су се српске трупе повукле на десну обалу Колубаре и Љига,и према наредби врховне команде почеле да утврђују положаје, у покушају да ту зауставе продор аустроугарских снага. Такође је стигла наредба да се сви мостови на Колубари униште, ради онемогућавања даљег продора непријатеља.

Pročitajte i  Први мај обележавамо као Празник рада, а не знамо да корене има у древним паганским празницима природе и слављењу исте

После месеци константних напада далеко јачих Аустроугара, српска војска се нашла на корак од краха – без хране, одеће и обуће, са мало муниције и, што је најгоре, слабог морала. Аустроугари су стигли до Колубаре, на бечком двору већ се славила победа, а светски медији јављали су о пропасти Србије.

А онда је пред Колубарску битку, остарели краљ Петар са оба своја сина сишао у ров. Забележено је да је ово говор који је одржао исцрпљеној и уморној војсци:

„Децо моја!

колубарска битка

Ви сте се заклели да браните отаџбину и свога Краља, али ја вас разрешавам заклетве дате мени, јер животи, и ваши и мој, припадају само Србији за коју морамо сада победити или умрети!

Pročitajte i  "Смисли нека питања која ће бити интересантна" Биковић ПРЕСЕКАО новинара кад му је поставио ОВО питање

Ја сам дошао међу вас да је, са онима који хоће да се боре за њену слободу, одбранимо или погинемо!

Сад је дошло време да ми бранимо своју земљу, њиве, огњишта. Међу вама има и оних који су посустали и зато сваки онај који не може, нека слободно одложи оружје и нека се врати кући, ја му праштам.

Остали, напред!”

Речи народног “краља Пере” одзвањале су много шире од блатњавог рова. И, као у бајци, учиниле су немогуће!

Препорођени војници, одморени у складу са брилијантним планом генерала Мишића, незаустављиво су јурнули на непријатеља и потиснули га доносећи Србији победу о којој се и данас прича у војним школама широм света.
Немачке новине су после Колубарске битке писале:

“Србија је још једном васкрсла из гроба Косова поља и из Колубарског врела црпиће током читавог једног века горду храброст за највеће битке.”

Победа у овој бици је освојена маневром уназад, што се у ратовању ретко догађа. Реч је о сукобу у ком је српска страна преузела дефанзивну улогу. После повлачења до Колубаре и околних планина, уследио је контраудар који је непријатеља потпуно паралисао и омогућио бриљантну победу. O значају ове операције довољно говори чињеница да је српска војска заробила чак 42.000 аустроугарских војника, као и огромну количину ратне технике, муниције, опреме…

Pročitajte i  Сви на рафтинг овог лета: На реци Тари чека вас највећи центар активног одмора на Балкану!

Мишићева тактика повлачења, прегруписавања I армије и концентрисаног удара на VI армију која је била развучена на широком фронту и данас се изучава на војним школама широм света.

После победе српске војске у Колубарској бици на српском фронту до почетка јесени 1915. завладало је затишје. Током ноћи између 14. и 15. децембра, аустроугарске трупе су напустиле Београд, који је 15. децембра ослобођен. По окончању битке долази до спорадичне епидемије тифуса која ће добити велике размере почетком 1915.

Генерал Живојин Мишић је због успешног вођења операције унапређен у чин војводе, док је његов супарник Оскар Поћорек смењен са места главнокомандујућег Балканске војске крајем 1914. година, а на његово место је постављен немачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен.

Опанак, Дневно, РТС

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име