Дан када се одиграла “Крвава бајка”: Потресни стихови Десанке Максимовић сведоче о стравичном догађају у Крагујевцу

Један од највећих злочина над српским цивилима одиграо се 21. октобра 1941. године, када су немачке окупаторске војске, као омазду за 10 убијених Немаца, убиле око 3.000 цивила из Крагујевца и околине. Међу њима било је и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо деце између 8 и 15 година.

streljanje

Стрељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника након сукоба са партизанима и четницима на пола пута између Бара и Љуљака. Немачки командант Франц Беме 10. октобра издао је наредбу да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 људи, а за једног рањеног педесет. По тој рачуници као одмазду требало је убити 2.300 људи. Наредбу је донео командант 749. пука чије је седиште било у Краљеву мајор Ото Деш, а наредбу је проследио команданту 724. пука у Крагујевцу мајору Паулу Кенигу. Злочин су извршиле јединице I батаљона 724. пешадијског пука и III батаљона 749. пешадијског пука.

Pročitajte i  Са манастирске трпезе: Посне макароне са туњевином готове за десетак минута

“Крвава бајка” је песма коју је наша позната песникиња Десанка Максимовић написала након што је чула детаље стравичног злочина у Крагујевцу који су извршиле немачке окупаторске снаге над недужним српским становништво. Крагујевачки покољ један је од највећих и најмонструознијих злочина у Другом светском рату који је извршен над цивилима у једном месту и у једном дану. Заједно су страдали радници, сељаци, професори и њихови ђаци.

Догађај у Шумарицама инспирисао је нашу песникињу Десанку Максимовић да напише једну од најтужнијих српских песама, “Крваву бајку”.

Pročitajte i  Маска за опоравак косе и јачање длаке: Будите нежни према својој коси уз помоћ природних састојака

kragujevac streljanje đaka

Десанка Максимовић
КРВАВА БАЈКА
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.
Исте су године
сви били рођени,
исто су им текли школски дани,
на исте свечаности
заједно су вођени,
од истих болести сви пелцовани
и сви умрли у истом дану.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.
А педесет и пет минути
пре смртног трена
седела је у ђачкој клупи
чета малена
и исте задатке тешке
решавала: колико може
путник ако иде пешке…
и тако редом.
Мисли су им биле пуне истих бројки
и по свескама у школској торби
бесмислених лежало безброј
петица и двојки.
Прегршт истих снова
и истих тајни
родољубивих и љубавних
стискали су у дну џепова.
И чинило се сваком
да ће дуго
да ће врло дуго
трчати испод свода плава
док све задатке на свету
не посвршава.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
Дечака редови цели
узели се за руке
и са школског последњег часа
на стрељање пошли мирно
као да смрт није ништа.
Другова редови цели
истог часа се узнели
до вечног боравишта.

Pročitajte i  Да ли верујете у „знакове на путу“? Која су то знамења која су поштовали наши стари: шта је лош а шта добар знак?

(Опанак)

Радост за жене: Пролећно цвеће које ће вам улепшати башту и терасу

Једна од главних ствари којој се жене највише радују...

5 феномелних торти без јаја и млека: Богате и укусне. И за посне и за мрсне дане

Шарена торта500 грама шећера 500 грама млевених ораха 1 - 2...