Преображење Господње Српска православна црка и њени верници обележавају 19. августа.
Преображење Господње спада у 12 великих Христових празника. На овај дан кобележава се сећање на догађај Христовог преображења на гори Тавор, када је он најајвио своје потоње страдање и славу.
“Тада се Христу и апостолима јавио Мојсије и Илија који су говорили са Господом о његовој смрти у Јерусалиму”, пише у верским књигама.
Обичај је да се на овај празник у цркву понесе мало грожђа или неког другог воћа, како би се освештало као знак захвалности Богу на плодовима.
На Преображење се преображава лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода бива хладнија. На Преображење се и небо, у глуво доба ноћи, три пута преображава.
Преображење пада у Госпојинском посту који су, махом жене постиле, али тог дана је обичај да нико без изузетка не мрси.
У народу обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина. Такође се некад веровало да је Преображење последњи дан за купање у рекама.
На Преображење се преображава лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода бива хладнија. На Преображење се и небо, у глуво доба ноћи, три пута преображава.
Према распрострањеном веровању, на овај дан не треба преко дана спавати, јер ко данас одспава, преобразиће се, па ће целе године бити дремљив. Није добро ни да неко плаче, а ни да људи цео дан проведу у кафани – да им не пређе у навику и да не постану распикуће.
Преображење пада у Госпојинском посту који су, махом жене постиле, али тог дана је обичај да нико без изузетка не мрси.
