Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu ponedeljak je neradan dan

0
384

Srbija od 2012. godine svečano obeležava i kao državni praznik praznuje 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Srbiji, 11. novembar je neradan dan.

Prema navedenom zakonu, pomeranje državnih praznika koji su neradni dani vrši se samo kada određeni praznik padne u nedelju, pa će tako zaposleni u državnim ustanovama u ponedeljak uživati i u slobodnom danu.

Podsetimo, Dan primirja u Prvom svetskom ratu 1918. godine smatra se i danom kapitulacije Nemačke. Tog dana su sile Antante i Nemačka, posle višemesečnih tajnih pregovora u jednom železničkom vagonu na zabačenoj pruzi u šumi Kompijenj, u Francuskoj, potpisale primirje.

Pročitajte i  Pećina u kojoj se krije KRUNA cara Dušana: Strme staze vode do blaga Nemanjića

Odredbe tog dokumenta koji je uglavnom sastavio francuski maršal i vrhovni komandant savezničkih vojski Ferdinand Foš, bile su prekid neprijateljstava, povlačenje nemačkih trupa iza granica, neuništavanje infrastrukture, razmena zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica, postupanje tokom primirja.

Iako su primirjem prekinuta borbena dejstva, bilo je potrebno još šest meseci pregovora na Pariskoj mirovnoj konferenciji dok nije zaključen i mirovni sporazum kojim je okončan Prvi svetski rat – Versajski ugovor. Dan primirja se obeležava u svim zemljama-potpisnicama sporazuma.

Pročitajte i  Za njom je plakao kralj Aleksandar I Karađorđević: Najlepša ćerka cara Nikolaja II nesuđena je jugoslovenska kraljica, tragične sudbine

Srbija se na ovaj dan kiti Natalijinom ramondom

Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijina ramonda, a ovu biljku je 1884. godine u okolini Niša otkrio doktor Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića.

On je zajedno sa Josifom Pančićem opisao je ovu vrstu i dao joj ime po ženi kralja Milana Obrenovća, kraljici Nataliji. Reč je o endemskoj vrsti zapadnog Balkana, a osim u Srbiji, raste samo u Makedoniji i Grčkoj. Nalazi se na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je strogo zaštićena vrsta.

Pročitajte i  Volovi šetaju po ulicama: OVAKO je izgledao Beograd davne 1922. godine (VIDEO)

Ono što čini ovu biljkom specijalnom jeste da čak i kada se potpuno osuši, Natalijina ramonda može ponovo da oživi kada se zalije. Zato se često koristi ovaj cvet kako bi se pronašla simbolika sa srpskim narodom i vojskom koja je tokom Prvog svetskog rata pretrpela ogromne gubitke, ali je uspela da se uzdigne i da veliki doprinos u savezničkoj pobedi nad Nemačkom i Austro-Ugarskom.

Kurir

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime