Поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату понедељак је нерадан дан

Србија од 2012. године свечано обележава и као државни празник празнује 11. новембар, Дан примирја у Првом светском рату.

Према Закону о државним и другим празницима у Србији, 11. новембар је нерадан дан.

Према наведеном закону, померање државних празника који су нерадни дани врши се само када одређени празник падне у недељу, па ће тако запослени у државним установама у понедељак уживати и у слободном дану.

Подсетимо, Дан примирја у Првом светском рату 1918. године сматра се и даном капитулације Немачке. Тог дана су силе Антанте и Немачка, после вишемесечних тајних преговора у једном железничком вагону на забаченој прузи у шуми Компијењ, у Француској, потписале примирје.

Одредбе тог документа који је углавном саставио француски маршал и врховни командант савезничких војски Фердинанд Фош, биле су прекид непријатељстава, повлачење немачких трупа иза граница, неуништавање инфраструктуре, размена заробљеника, обећање репарација, уништавање немачких ратних бродова и подморница, поступање током примирја.

Иако су примирјем прекинута борбена дејства, било је потребно још шест месеци преговора на Париској мировној конференцији док није закључен и мировни споразум којим је окончан Први светски рат – Версајски уговор. Дан примирја се обележава у свим земљама-потписницама споразума.

Србија се на овај дан кити Наталијином рамондом

Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијина рамонда, а ову биљку је 1884. године у околини Ниша открио доктор Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића.

Он је заједно са Јосифом Панчићем описао је ову врсту и дао јој име по жени краља Милана Обреновћа, краљици Наталији. Реч је о ендемској врсти западног Балкана, а осим у Србији, расте само у Македонији и Грчкој. Налази се на списку ретких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је строго заштићена врста.

Оно што чини ову биљком специјалном јесте да чак и када се потпуно осуши, Наталијина рамонда може поново да оживи када се залије. Зато се често користи овај цвет како би се пронашла симболика са српским народом и војском која је током Првог светског рата претрпела огромне губитке, али је успела да се уздигне и да велики допринос у савезничкој победи над Немачком и Аустро-Угарском.

Курир

Радост за жене: Пролећно цвеће које ће вам улепшати башту и терасу

Једна од главних ствари којој се жене највише радују...

5 феномелних торти без јаја и млека: Богате и укусне. И за посне и за мрсне дане

Шарена торта500 грама шећера 500 грама млевених ораха 1 - 2...