Благовести су велики хришћански празник који се празнује 7. априла. Један је од дванаест великих црквених празника посвећених Христу и Богородици.
Благовести у преводу значе “радосно сазнање” и односе се на дан када је архангел Гаврило објавио Богородици Марији да је њу Дух Свети одабрао да буде мајка Исуса Христоса. Та вест се сматра “благом вешћу”, па празник по томе носи име.
Овај празник се празнује од првих дана хришћанства јер је овом вешћу архангела Гаврила обистињено пророчанство страрозаветног пророка Данила и да је вешћу анђела благовесника почела хришћанска историја спасења.
Према Јеванђељу, архангел Гаврило се јавио девици Марији у тренутку када је она држала отворену књигу пророка Исајије и размишљала о његовом великом пророчанству и саопштио јој да ће родити сина Божјег.
Са овом благовешћу архангела, “силаском светог духа на пречисту деву”, почиње обнова човечанства, а речима архангела Гаврила: “Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом”, отвара се историја Новог Завета и почиње преображај човечанства.
У православним храмовима сцена Благовести са девицом Маријом са белим крином и Јеванђељем у руци слика се на царским дверима која су улаз у олтарски простор и симболично пут у Царство небеско.
Празник Благовести и безгрешног зачећа девице Марије, која је у 15. години поверена на старање праведном Јосифу, који је тада имао 84 године, слави се увек 7. априла, тачно девет месеци пре Божића.
Благовести, као и Божић и Васкрс, спадају у радосне догађаје и радосне хришћанске празнике.
Благовести у народу нарочито поштују жене, а поготово оне које желе у скорије време да се остваре као мајке.
Послушајте тропар посвећен овом дану.
