Praznik Blagovesti obeležava se u znak sećanja na događaj u kome je arhangel Gavrilo objavio Bogorodici Mariji da je nju Duh Sveti odabrao da bude majka Isusu Hristosu. Ta vest se smatra “blagom vešću”, pa praznik po tome nosi ime.
Ovaj praznik se praznuje od prvih dana hrišćanstva jer je ovom vešću arhangela Gavrila obistinjeno proročanstvo strarozavetnog proroka Danila i da je vešću anđela blagovesnika počela hrišćanska istorija spasenja.
Prema Jevanđelju, arhangel Gavrilo se javio devici Mariji u trenutku kada je ona držala otvorenu knjigu proroka Isajije i razmišljala o njegovom velikom proročanstvu i saopštio joj da će roditi sina Božjeg.
Sa ovom blagovešću arhangela, “silaskom svetog duha na prečistu devu”, počinje obnova čovečanstva, a rečima arhangela Gavrila: “Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom”, otvara se istorija Novog Zaveta i počinje preobražaj čovečanstva.
U pravoslavnim hramovima scena Blagovesti sa devicom Marijom sa belim krinom i Jevanđeljem u ruci slika se na carskim dverima koja su ulaz u oltarski prostor i simbolično put u Carstvo nebesko.
Praznik Blagovesti i bezgrešnog začeća device Marije, koja je u 15. godini poverena na staranje pravednom Josifu, koji je tada imao 84 godine, slavi se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.
Blagovesti, kao i Božić i Vaskrs, spadaju u radosne događaje i radosne hrišćanske praznike.
Blagovesti u narodu naročito poštuju žene.
PROČITAJTE JOŠ: VEROVANJA NA BLAGOVESTI: Noć uoči ovog praznika potražite skriveno blago
