Дечја библиотека у Крагујевцу, репрезентативна грађевина, надахнута је причом о љубави једног човека према књизи и књижевном стваралаштву. Јован Ђ. Мирковић, професор Прве крагујевачке гимназије, оставио је граду Крагујевцу заоставштину непроцењиве вредности.
Прича о историји Дечје библиотека, прожета је нитима човекољубља, доброчинства и задужбинарства и баш због тога је добила обележје културне вредности.
Подигнута је као породична кућа Јована Ђ. Мирковића 1935/1936. године, са жељом да се у њој одвија културни живот Крагујевчана.
Међутим, није све било толико једноставно како је Мирковић планирао и желео.
Његова највећа жеља неће бити испуњена за живота!
Ово је прича о Јовану Мирковићу, страственом библиофилу и музичару и његовој жељи да граду завешта своју личну библиотеку. Ово је прича о Дечјој библиотеци, културном добру Крагујевца и о њеној непролазној вредности и духовности.
Ко је био Јован Ђ. Мирковић?
Иако није родом Крагујевчанин, Јован Ђ. Мирковић је у Крагујевцу провео више од 30 година. Рођен је у Београду 1871. године, а његов пут школовања и каријере почиње управо од родног града, а временом се наставља и ван државе. Као двадесетседмогодишњак, уписује Прашки конзерваторијум, престижан универзитет, где полаже све испите.
Предавао је музику и немачки језик у Алексиначкој гимназији, а по доласку у Крагујевац постављен је за вишег учитеља музике у Крагујевачкој гимназији. Од тог тренутка почиње његова визија културе, библиотеке и библиотекарства у граду.
Време школских одмора Мирковић је проводио путујући по европским престоницама. Посећивао је библиотеке, галерије и позоришта. На овим путовањима стицао је различита искуства и сазнања у раду библиотека, које је поносно делио са Крагујевчанима.
Живео је од скромне професорске плате са супругом Душицом, а захваљујући штедљивости успео је да прикупи импресивну колекцију књига. Куповао је вредне књиге, енциклопедије, историје света, религије, филозофије, уметности и књижевности.
Сматрао је да књига, библиотека и музика имају важну улогу у културном животу једног народа. Преминуо је 1945. године и сахрањен је на Градском гробљу у Крагујевцу.
Мирковићева породична кућа и тестамент
У међуратном периоду, Мирковић започиње изградњу своје породичне куће. Ова зграда, касније позната као зграда Дечје библиотеке, израђена је од камена, опеке и армираног бетона као градска стамбена кућа.
За своју породичну кућу одабрао је мирну улицу у коме су живели просветни радници, лекари, апотекари и правници. Била је то Шафарикова улица, недалеко од градског парка, Женске учитељске школе и Првостепеног суда. Изградњу своје куће Мирковић је дуго планирао и сазидао је по угледу на европске и светске библиотеке које је имао прилике да посети.
Изграђена у културне сврхе, као Културни или Просветни дом, зграда је постала дом импресивне колекције књига и збирки музикалија. Међутим, његова визија да своју, годинама стицану имовину завешта граду, није наишла на одобрење власти. Годинама је покушавао и чекао да се реализује његова жеља и заживи задужбина.
У тестаменту од марта 1939. године, Мирковићева једина жеља била је да надлежни запосле школованог библиотекара, „лице са универзитетском спремом које воли да ради, никако пензионера, и које познаје нашу и страну књижевност, који уме да предложи шта треба да се за библиотеку набавља и који уме да задобије читаоца, да га читањем васпитава, да развија вољу и да ствара укус код читалаца”.
Премда је II светски рат закуцао на врата, Мирковићева визија о библиотеци реализована је тек након његове смрти!
Од породичне куће до Дечје библиотеке
Од 1964. до 1971. године, кућа Јована Мирковића коришћена је у културне сврхе, као библиотека богатог и разноврсног садржаја. Библиотеку су редовно посећивали књигољупци, који су неговали културу и изузетно ценили Мирковића и његово доброчинство.
Велика жеља великог човека је остварена. Иако кратког века, ово раздобље одисало је књижевном културом, интелектуалним животом и духом образовања и просвећености.
Од 1975. године, у згради Мирковићеве куће је почело са радом Дечје одељење. Дечје одељење је било састајалиште најмлађих љубитеља писане речи и књиге. Како би се малишани забавили, али и кроз игру учили, одељење је осмишљавало креативне радионице и подстакло их да се друже и истражују.
У Дечјој библиотеци су одржавани књижевни сусрети са познатим дечјим писцима и изложбе књига (нове и старе књиге). Како је књижни фонд био све богатији и разноврснији, Дечја библиотека је добила нове просторије у којима су кутак пронашле бројне дечје књиге и енциклопедије.
Дечја библиотека је при крају XX века добила и двориште. У дворишту су организовани програми књижевног, ликовног, музичког и драмског карактера. Све ово подстакло је машту и креативност код малишана, који су разним манифестацијама спознали свет у коме живе.
Почетком XXI века зграда Дечјег одељења је реновирана и добила данашњи изглед, али је ипак успела да задржи аутентичност некадашње Мирковићеве куће. Дограђен је анекс куће са 85m², па тако, све до данас, реновирана зграда има око 270m². Новим амбијентом и садржајима, Дечја библиотека је постала место далеких путовања кроз светове најлепших бајки и књига.
Данас, у оквиру Дечје библиотеке, смештено је седам легата, од којих су три сликарске збирке и четири збирке књига, које су завештали угледни Крагујевчани.
Од породичног дома Јована Мирковића до Дечје библиотеке, ова монументална грађевина је чаробна и тајанствена домовина разноврсних књига и занимљивих прича. Заслужно, зграда Дечје библиотеке је утврђена за непокретно културно добро 2001. године. Смештена у улици Милована Глишића бр.44, зграда Дечје библиотеке својим екстеријером и ентеријером импресионира свакога ко је посети и завири у њен тајанствени свет књига.
Бојана Миленовић, историчар, Завод за заштиту споменика културе Крагујевац
