Петко Николић из горњомилановачког села Дружетићи у 98. години плете корпе од прућа и чува стари занат. Иако у њиховом домаћинству живе четири генерације, деда Петко у том послу нема наследника. Занат је још у младости од брата научио, а исплео је у свом веку на стотине котобања. Његове веште руке и данас преплићу младе гранчице.
„Ове ми мале теже исплести него ове, непун дан, ал док нађем прућа, док исплетем данце и ово, мало да вали дан. И ово је натеже и мораш строго водити рачун једначито пруће и да затежеш фино“, каже Петко Николић.
Приче о богатом животном путу овог домаћина и пољопривредника уплићу се у разне котобање, пијачне и корпе за цвеће које настају од врбовог прућа.
„Треба здраво пруће, лепо и једначито пруће за котобањ. Ја класирам на пет класа, на пример ове веће, тако мора“, објашњава Николић.
У породици најстаријег становника на маљенским падинама живе четири генерације. Занат нису наследили, али имају друга заједничка интересовања.
„Деда је био ловац, стриц био ловац, ја, син, унук сви смо ловци“, прича Петков син Милан.
„Ја деди помажем, доносим му пруће, и тако али нисам научио да то плетем да то радим. Ваљало би да то учим да се настави. Мада је сада пластика све то преузела, али природни материјали треба да опстану и постоје и даље“, сматра Петков унук Ивица.
Николиће радује деда Петкова виталност, који у својих безмало стотину година свакодневно обилази имање, и сваког пролећа плете котобање.
РТС
