Радомир Ђенић, часна старина, рођен је давне 1919. године у селу Рсовци. Већ скоро читав један век чува своје стадо коза и оваца са којима свакодневно прелази пространства Старе планине. Живи сам и, како каже, помало иде и помало ради. Има једну ћерку и зета који му понекад помажу са козама.
Деда Рада, како га најближи зову, од сумрака до свитања прати својих десетак коза. Устаје ујутро око 8-9 часова, а у село се враћа увече кад сунце залази.
Овај старац чува сећања на готово читав један век. Свашта је претурио преко главе и добро и зло, а читавог живота се стара о животињама. Тако је било и за време Другог светског рата, који је као заробљеник, провео у Немачкој – преноси причу о овој часној старини портал “Агромедија”.
Он објашњава да је у том периоду, као и већина Срба који су били земљорадници, и у Немачкој радили код земљорадника. Све што су научили да раде у својим родним селима, то су тада радили и тамо. Музли су краве, орали, копали, бринули о животињама и косили.
Горштаци памте много тога. Не мањка им успомена али ни здраве памети да најважније детаље урежу у памћење за читав живот. Тако и наш Деда Рада чува успомену када је Радио Берлин јавио да ће Немачка капитулирати. Не само да се сећа када већ се сећа и тачне објаве на немачком језику.
Стара планина чува и своје најоданије синове мешају мед и жуч, али у дубокој старости остају ведри и крепког духа.
Погледајте шта је Деда Рада рекао о свом животу на селу у видеу за “Агромедију”:
Гордана Симоновић Вељковић, Агромедија
