Књига “Дијанина листа” говори о изузетној жени Дијани Будисављевић која је од сигурне смрти сапсила 12.000 српске деце.
Хероина о којој се до скоро јако мало знало, у Другом светском рату спровела је једну од највећих хуманитарних акција у Европи. Из логра НДХ спасила је више хиљада деце од сигурне смрти.
Књига Вилхема Куеса “Дијанина листа” на јединствен начин описује и дочарава истините догађаје који су се одиграли у ужасним логорима.
Дијана Будисављевић, рођена Аустријанка, удата за Србина из крвавих усташких логора избавила око 12.000 беспомоћне деце – углавном српске, са Кордуна, Козаре, из хрватских и босанских села – доскоро није знао готово нико, сем историчара, појединих преживелих логораша и тек ретких потомака. А акција коју је организовала Дијана Будисављевић, била је по свом обиму, броју учесника и броју спасене деце једна од најсложенијих и без сумње најхуманија акција такве врсте током рата, како на подручју НДХ, тако и у читавој окупираној Европи.
Подухват је, у грубим цртама, изгледао овако: Дијана је са екипом сарадника, који су пре свих чинили сестра Црвеног крста Хрватске Драгица Хабазин, архитекта Марко Видаковић и Камило Бреслер, од немачких власти добијала аусвајз да иде у Јасеновац и друге мање логоре раштркане око тог комплекса смрти – Јастребарско, Лобор-град, Млаку, Горњу Ријеку – и да одатле одводи децу, уз пристанак мајки. Малишане, од одојчади до већ тинејџера, смештала би у неколико прихватних домова у Загребу, а онда би уз помоћ Каритаса, али и огласа у новинама, тражила угледне породице које ће им сачувати животе. За свако дете водила је посебан картон, читава њена картотека била је педантно сређена, до најситнијих детаља, како би деца после рата била враћена родитељима.
Акција спасавања српске деце из усташких логора у свом пуном обиму отпочела је после операције немачких и снага НДХ у Босанској Крајини и на Козари, у јуну и јулу 1942. После ужасних покоља током саме операције, десетине хиљада особа свих узраста је депортовано у Јасеновац, највећи усташки концентрациони логор. Велики број заточеника је одмах убијен, док је један број мушкараца и жена упућен у логоре у Немачкој или Норвешкој, директно или преко логора на Београдском сајмишту. Од жена су пре депортовања одузета деца, чак иако се радило о сасвим малим бебама. Тако се почетком лета 1942. у усташким логорима у Јасеновцу, Старој Градишки и околини нашло више хиљада српске деце одвојене од родитеља, међу којом је убрзо настао помор од глади и болести. Велика група деце је усмрћена отровним гасом у логору Стара Градишка. Потпуно уништење ових малих заточеника спречила је акција коју је водила Дијана Будисављевић, тада већ са широким кругом сарадника.
Одмах након рата припадници Озне од Дијане Будисављевић одузимају комплетну брижљиво вођену картотеку с фотографијама, те јој забрањују даљи рад.
Књига има изузетан значај за упознавање широке јавности с једним тако важним хуманитарним подухватом какав је спасавање српске деце из усташких логора.
(Б92)
