Дуго се сматрало да је позната песма „Димитрије, сине Митре“ народна песма. Међутим, скоро смо сазнали да није. Аутор песме је Стана Аврамовић Караминга из Врања. Стана је била јако угледна врањанска певачица и узор многим касније познатим певачима.
Стана је умрла 1969. године и на сахрани су по њеној жељи свирали ову њену песму. Она ју је цео живот мало мењала и било је пар верзија песме. Пред саму смрт је рекла пријатељима „Све несам рекла, све и неје за песму…“ и испричала како је песма настала.
Песма је инспирисана причом о Димитрију који је био њен брат од тетке и Стани по којој је она касније добила име. Карамингин отац Тома је био ујак Димитрију. За причу је сазнала од мајке која јој ју је тек на самрти испричала.
Димитрије је оженио Стану за коју се прича да је била најлепша девојка од Врања до Ниша. Много су се волели, али нису могли да имају деце. Како су године пролазиле полако је породица почела да зановета, па би рецимо када би кренули у цркву недељом свекрва Боса говорила: “‘Ајде сине, ‘ајде па и дете доведи.”
Временом је и Димитрије почео да пребацује жени –
„Бадава, Стано, твоја лепота, кад ниси родила мушко или женско. Сви се куну у децу, а ја у тебе!“
Од несреће која ју је изједала Стана реши да себи одузме живот и обеси се. Међутим, за то сазна ујак Тома и покуша да јој помогне тако што је посаветује да тајно затрудни са другим човеком како би породица поново била
Тако и буде, Стана затрудне у четрдесетој години са другим човеком. Полако се враћала срећа у породицу, сви су је пазили и чували од посла да би изнела трудноћу. Међутим, порођај је био тежак и Стана умре на порођају. Дете је преживело…
Седам дана касније ујка Тома реши да каже истину Димитрију –
„Пре него што одемо на Станин гроб, морам нешто да ти кажем. Изједосмо Стану, прво твоја мајка, па ти и онда ја.“.
Димитрије је био збуњен.
„Тако је. Твоја мајка, што је кињила. Ти што си неродан, а ја што сам је саветовао с кога да иде. Да знаш, дете није твоје.“
Димитрије би чврст, па одговори ујаку „Ако, ујко. Нема везе. Ми смо хтели дете да усвојимо, а ово је бар моја Стана родила.“
Сутрадан, на гробу, пред рођацима док су Стани давали прву суботу, Димитрије рече:
„Овде, поред моје Стане да ме покопате…“ и пре него ште је ико могао да га спречи, извади пиштољ и убије се.
Три дана након смрти Стане и Димитрија, од туге умре и његова мајка Боса, мало касније и Тома.
Тако је Стана Караминга изгубила оца. За сећање саставила је кратку али као планина велику песму о својој тетки и њеном сину Димитрију. До своје осме деценије је крила позадину песме јер говори о злој судбини породице и о самоубиству.
За крај преслушајте песму и размислите о позадини песме.
