Дивља салата (Lactuca virosa) претеча је свих салата које данас постоје. Цвета од маја до септембра. Јаког је и опорог мириса и горког укуса. Расте на сунчаним обронцима, камењарима и искрченим теренима, на рубовима путева, уз рубове шума, у двориштима и баштама.
Миленијумима су људи користили дивљу салату, као седатив и аналгетик. Ова биљка је слична маслачку и чичку и има јака својства која могу да замене употребу синтетичких лекова против болова.
Од 19. века,овај природни лек се користи као замена за опијум, када је био познат под називом “опијум сиромашног човека”. Чак и данас дестилована вода из дивље салате се користи као благи седатив у Француској. Такође, Хопи – Индијанци су пушили сушену биљку да би лакше заспали.
Дивља салата је богата смоластим млечним соком, лактуцаријумом, који има моћ да умањи болове. Тестови рађени у лабораторији су потврдили да млечни сок из дивље салате брже и ефектније смањује бол од ибупрофена. Такође је доказано да делује и као благ анестетик, те се истражује његова употреба код површинских хирушких захвата.
Ирански научници су, у сарадњи са колегама археолозима, открили да се у Викторијанском периоду овај природни лек против болова користио приликом порођаја као и код оперативних захвата. У раду Института за историју науке из 19. века, поред описа дивље салате стоји записано: “Акција супстанце је слабија него код опијума, али без споредних ефеката. Медицинска пракса је показала да у неким случајевима лактуцаријум производи боља љековита својства од опијума.”
Овај природни лек је такође користан у случају респираторних инфекција, а показао се изузетно лековитим код симптома великог кашља.
Ево на које све болести и поремећаје делује дивља салата:
Ефикасно ублажава симптоме астме.
Помаже код анксиозности због седативних и умирујућих ефеката, као алтернатива синтетичким средствима.
Смањује учесталост напада мигрене и интензивне главобоље.
Опушта мишиће и ослобођа тело од напетости.
Против инсомније, опушта тело и помаже да човек лакше заспи.
Лоша страна је злоупотреба ове биљке, јер су је још у давној прошлости користили као опијат, за постизање еуфоричних стања.
Симптоми тровања уколико се узме отровни део биљке: знојење, убрзање дисања и срчаног рада, проширење зеница, сметње у виду и слуху, вртоглавица, неусклађено кретање тзв. атаксија.
Ево и како се користи:
Млади листови су изврсна салата у рано пролеће. Садрже обиље витамина Ц, А и минерала, чак и до 10 пута више него зелена салата.
Добро опрати биљку и исцедити из њене стабљике густи млечни сок. Тинктуру можете спремити додавањем млечног сока медицинском алкохолу (1 ml млечног сока се раствара у 10 ml алкохола). Овај природни лек можете нанети на болна места на телу (али је важно да не наносите на отворене ране). Од сушених листова можете спремити чај и пити га увече, пре спавања. У продавницама здраве хране и апотекама можете пронаћи већ спремљену тинктуру, као и сушене листове дивље салате.
Сок
Свежи сок дивље салате, меша се са медом у сразмери 1:10 тј. десет делова природног меда, а један сока. Узима се 2-3 пута на дан по 1 чајна кашичица са мало воде или чаја.
Опанак, природнилијек
