Prelepi divlji konji Suve planine: Sve ih je manje jer ih lovokradice hvataju i prave od njih mesne prerađevine

0
3377
Foto: Večernje novosti

U vrletima gorostasne Suve planine, daleko od ljudi nalazi se oaza sa prelepim divljim konjima. Visoko gore, na nadmorskoj visini od oko 1.600 metara, gde može da se oslušne tišina, uživaju u divljini i bezgraničnoj slobodi.

Divlji konji, koji su prava retkost u Evropi, pojavljuju se iz gustih bukovih šuma na vrhu Tri lokve u uvali Ždrebište, kao i na vrhu Rakoš, pored izvora vode na suvoplaninskom vencu. A ko je imao izuzetnu priliku da ih vidi, kaže da su prelepi, kao da su šamponirani i namazani briljantinom. Jer, ove životinje su pravi čistunci, a “umivaju” se na rosi.

divlji konji
Foto: Večernje novosti

Suvoplaninski poludivlji konji, ili sampasi, kako ih ovde nazivaju, velika su turistička atrakcija koja mami znatiželjnike u ovaj kraj. Nažalost, sve ih je manje i sve se teže viđaju.

– Stariji meštani pamte da je na obroncima Suve planine bilo oko 50 konja – priča za Novosti Miodrag Bošković iz sela Gornja Koritnica. – Neobjašnjivo je opisati njihov trk ili galop, a najupečatljivije je kada jurnu u stampedo.

Pročitajte i  Majka ga DRŽALA NA GRUDIMA kada su je KRVNIČKI UBILI: Bora nas je sve uveseljavao, a niko ne zna za STRAŠNU TUGU koju je nosio iz detinjstva

Robert Ilić, licencirani planinski vodič iz PD “Vidlič” u Pirotu, koji sve masive Balkana poznaje kao svoj džep, jedan je od retkih ljudi koji je uspeo da se približi krdu suvoplaninskih konja i ovekoveči ih foto-aparatom u dva navrata. Jednom je to bilo leti, a drugi put zimi, na temperaturi ispod dvadesetak stepeni, kada je na Suvu planinu vodio kolege planinare iz Kruševca.

Foto: Večernje novosti
Foto: Večernje novosti

– Da biste videli preostale konje, čiji broj tačno niko ne zna, potrebno je mnogo strpljenja i sreće – priča Ilić. U stalnom uzmicanju od vučjih čopora, nepogrešivo osećaju prisustvo nekoga sa strane, ko ne pripada planini. Najčešće obilazimo vrhove Trem, Divnu Goricu, Rakoš česmu i Pasarelu. Poslednji put sam ih video kod Rakoš česme, gde su kopitama čeprkali ledenu zemlju u potrazi sa suvom travom. U leto sa grupom planinara smo kod mesta Tri bare posmatrali krdo koje je predvodio prelepi pastuv.

Pročitajte i  Crkva u kojoj se niko ne krsti i ne venčava: Jeziva priča o svetinji Presvete Bogorodice sa Vražijeg kamena

Ovom svojevrsnom simbolu slobode na Suvoj planini prete lovokradice iz svih delova Srbije

– Kada ih ugledate, prvi je osećaj besprekorne lepote – priča Robert Ilić. – Ti konji su za mene simbol slobode. Događalo se da na planini provedem i po desetak dana i noći i da ih ne vidim, a bilo je i slučajeva kada sam ih viđao istog dana kada se nađem gore. Jednostavno su nepredvidivi i nesputani.

Te opake zime, seća se Ilić, prehranjivali su ih belopalanački lovci, postavljajući seno na mestima na kojima bi se mogli pojaviti. Veli i da je dane i noći proveo po suvoplaninskim visovima i dubodolinama, jer je želeo da gleda predivne konje ili da ih pokaže kolegama planinarima iz drugih delova Srbije.

Pročitajte i  Crkva Svete Petke na Kalemegdanu: Mesto hodočašća svakog 27. oktobra i lekovito izvorište čudotvorne svete vode

Niko ne zna tačno kada je nastao prvi čopor suvoplaninskih sampasa. Jedino je izvesno da su oni u stvari potomci konja koje su tokom letnjih meseci meštani Kosmovca, Bežišta i drugih sela podno planine, koja se proteže između Bele Palanke, Babušnice, Niša i Leskovca jedostavno puštali na ispašu, da pasu sami. Pa otuda i naziv sampas.

Foto: Novosti
Foto: Novosti

Na ove skrivene srpske gorostase poslednjih decenija ostrvile su lovokradice iz cele Srbije, kojima su atraktivne mete. Kako objašnjava za Novosti Dušan Živković, iz Lovačkog udruženja “Jastreb” u Beloj Palanci, mnoge od ovih životinja su završile u kobasicama i drugim, veoma traženim mesarskim proizvodima. Lovce su obično predvodili lokalni vodiči za popriličnu nadoknadu, a cena mesa bila je daleko viša od uobičajene, zbog verovanja da je veoma zdravo. A u pojedinim slučajevima čak može da bude i afrodizijak.

M. Ristović – V. Ćirić/Novosti

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime