Ђогин је био коњ Бановић Страхиње, чувеног епског јунака. Био је из царске ергеле и венчани поклон таста Југ Богдана, оца Страхињине жене Анђелије. Кажу да такав јунак, као што је према епу био Бановић Страхиња, није могао добити бољи поклон.

đogin konj banović strahinje

Ђогин није имао премца по оном што је био, шта је значио и остао у српском епу. Био је, по много чему, испред свих српских легендарних коња: лепоте неизмерне, памети људске. Многе од својих чувених мегдана Бановић Страхиња је добио уз помоћ свог верног Ðогина. Тај паметан и снажан коњ спасавао је свог господара и онда кад је овај био сасвим изгубљен. “Узмахује и снагом и главом, те у седло баца господара!”

Pročitajte i  Лековит извор код Сопота: Из чувене Клеопатрине чесме тече вода која има велике исцелитељске моћи

Коњ је одгајан у Бањској, у равницама Косова, где је трениран заједно са најбољим коњима, најбоље храњен и тимарен, учесник многих турнира у двобоју.

Страхиња Бановић (рођен 1350 – 28. јуни 1389) је био српски властелин и витез, владао је малим регионом на Косову. Био је мегданџија и највећи дуелиста немањићке Србије.

Најпознатији дуел је свакако био онај на Голеч планини са Влах-Алијом, који му је отео жену Анђелију. Мегдан је опеван у песми “Бановић Страхиња”, као борба за част, а не за славу.

Pročitajte i  Покидали! Корејци отпевали "Молитву" на чистом српском и буквално не можете да им нађете ману

Ђогин је знао шта треба да ради у таквим ситуацијама „Соко Ђого паде на колена изнад њега копље прелетело“.

đogin konj banović strahinje

Легенда каже, након што је Страхиња тешко рањен у Косовском боју, Ђогин је успео да га изнесе са бојишта и у галопу понесе ка Бањској. Међутим, осетивши да му је господар преминуо, застао је и лаганим ходом кренуо према двору, плашећи се да му не падне са леђа. После три дана је стигао са мртвим Страхињом, који је једини јунак који је умро на свом коњу. Овим чином се Ђогин директно винуо у легенду.

Постоји још једно предање. После сахране свога господара, једне ноћи Ђогин је напустио коњушницу и отишао на Голеч планину. Многи ловци и чобани су га годинама у зору виђали како галопирајући прелази са краја на крај Газиместана. Верује се да дан-данас, слободно језди по Косову.

Pročitajte i  Најнеобичнији грбови градова у Србији: Турска глава прободена сабљом и дивља свиња рањена у чело

„Ти делијо, Страхинићу бане!

„Знаш ли, бане, не знали те јади!;
„Да сам саде на Голеч-планини,
„Да те видим у царевој војсци,
„Познао бих тебе и ђогина,
„И твојега хрта Карамана,
„Кога волиш, него добра ђога…;

„Страхин – бане, ти соколе српски,
твоме Ђогу и твоме јунаштву
свуд су броди ђе год стигнеш води…“

(Бановић Страхиња)

đogin konj banović strahinje

Preuzeto sa Rasen.rs

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име