Doktor Milan Jovanović Batut: Ponos Sremske Mitrovice i cele Srbije

0
1066

Doktor Milan Jovanović Batut rođen je 1847. godine u Sremskoj Mitrovici. Bio je srpski i jugoslovenski lekar, zdravstveni prosvetitelj naroda, univerzitetski profesor i osnivač Medicinskog fakulteta u Beogradu. Najviše se bavio se higijenom i bakteriologijom, tako da Institut za javno zdravlje Srbije nosi njegovo ime kao i jedna beogradska ulica – Batutova.

Dr Milan Jovanović Batut napisao je 57 knjiga i brošura od kojih su mnoge namenjene zdravstvenoj edukaciji naroda. Da bi uspeo znanje o zdravlju da približi svakom čoveku Batut je ovako govorio: „Znanje treba da prodre u narod. Kako? Knjiga se mora narodu dodvoriti, a koja to ne ume, ili neće, slabo će se primiti, ma bila najčistija i najjasnija istina.”

Bio je sjajan govornik, inicijator, organizator, propagator medicinskog znanja i nauke, pisac stručnih medicinskih dela, zdravstveni zakonodavac i zdravstveni etnolog. Prvi je pristupio prikupljanju i obradi naše narodne medicinske terminologije koja se smatra njegovim životnim delom. Odličan pedagog i psiholog, poučavao je i proučavao narod i pronikao u dušu srpskog naroda da bi govorom i pisanom reči jednostavnim i razumljivim jezikom mogao da objasni svako pa i najsloženije medicinsko pitanje.

Poreklo i školovanje

Batut je rođen ju Sremskoj Mitrovici 1847. godine u porodici Jovanović poreklom iz okoline Pirota. Porodica je do 1813. živela u Šapcu kada se prebacila u Sremsku Mitrovicu. U vreme mladosti Batutovog oca Koste Jovanovića, šabačkog trgovca, Karađorđe i svi viđeniji Srbi morali su da beže preko Save i Dunava pod naletom ogromne turske sile.
Milan je u Mitrovici pohađao osnovnu školu i završio dva razreda realke. Kao srednjoškolac pokazao je talenat za crtanje. Gimnaziju je nastavio u Pančevu i nakon godinu dana prešao kao “blagodejanac” u Karlovce. Nakon sedmog razreda gimnazije u Karlovcima, otišao je 1865. godine u Osijek, gde je maturirao sa odličnim uspehom. Porodični prijatelj Svetozar Miletić koji je rano prepoznao Jovanovićev potencijal, nudio mu je kao pomoć stipendiju, i to samo ako bi studirao pravo. Međutim, mladić je svim bićem bio okrenut medicini, i studije medicine započeo je u Beču, zahvaljujući materijalnoj pomoći desetorice građana Mitrovice, koji su mu tokom prve godine davali po dve forinte mesečno za izdržavanje. Kako nije mogao da nastavi studije sledećeg semestra, bio je prinuđen da ode u Novi Sad gde je tri godine predavao u realci, skupljajući novac. Sa dovoljno novca vratio se u austrijsku prestonicu gde je završio medicinu na Bečkom univerzitetu 1878. godine. Tokom studija u Beču, predavali su mu profesori koji su bili slavna imena bečke i evropske medicine.

Pročitajte i  Molitva na Aranđelovdan: Evo za koje stvari danas morate obavezno da se pomolite

Usled napornih ispita ponovo mu se javila tuberkuloza, porodična bolest. Po povratku iz Beča otišao je na oporavak u Opatiju. Na stan se usudio da ga primi samo jedan beogradski pekar jer je Batut odavao utisak čoveka koji će živeti vrlo kratko. Posle nekoliko meseci ipak se oporavio i dolazi u Sombor. Radio je u Somboru, pa na Cetinju , kao glavni lekar i načelnik sanitetskog odeljenja u Crnoj Gori , potom u Beogradu, Novom Sadu i zatim ponovo dugi niz godina u Beogradu. List „Zdravlje“ čiji je bio izdavač, urednik i pisac tekstova počeo je da izlazi 15. januara 1880. po starom kalendaru u Somboru sa podnaslovom „List za lekarsku pouku narodu“. Moto lista, štampan u zaglavlju, glasio je: Zdravlje je sreća i snaga, a bolest najamnik propasti. Nastavio je da ga izdaje na Cetinju dok je službovao u Crnoj Gori. Tokom boravka u Crnoj Gori za Batuta počinje da se interesuje Beograd i on kao stipendista srpske vlade, uz zalaganje dr Vladana Đorđevića odlazi na usavršavanje u inostranstvo od 1882. do 1885. Boravio je u Nemačkoj (Berlin, Minhen), Francuskoj (Pariz) i Engleskoj (London) gde je posebno proučavao probleme higijene i bakteriologije.

Pročitajte i  Pileća supa sa domaćim knedlama: Savršen recept koji uspeva svima

Nadimak Batut

Dr Batut poznat je po svom nadimku koji se sam sebi odabrao da bi se razlikovao od duge dvojice lekara koji su nosili isto ime i prezime. Sastali su se jednom njih trojica i uzeli nadimke da bi ih društvo razlikovalo. Dr Jovanović, rodom iz banatskog sela Jarkovca prozvao se Morski (kao brodski lekar) ili Bombajac (po Indiji), drugi je uzeo srednje slovo A (po imenu oca), a treći, Sremac, po prezimenu nekadašnjeg očevog trgovačkog kompanjona – Batut.

Osnivanje Medicinskog fakulteta u Beogradu

Kao mlad lekar odoleo je primamljivoj ponudi, šefovskom mestu na bakteriologiji na Karlovom univerzitetu u Pragu, jednom od tri najstarija u Evropi, koje bi mu obezbedilo profesorsku karijeru i ugodan život. Međutim, on je krenuo u višedecenijsku borbu za osnivanje Medicinskog fakulteta u Beogradu još 1899. pišući o potrebi osnivanja i na briljantan način pružajući dokaze za svaki osporavani argument. Borio se protiv mnogih oprečnih mišljenja nevelikog lekarskog staleža a realizaciju ideje i pozitivnu odluku prekinuli su ratovi (1912-1918). Osnovan 1919. godine beogradski Medicinski fakultet je počeo sa radom 1920. Prvi dekan je bio prof. higijene dr Milan Jovanović Batut, a prvi prodekan prof. hirurgije dr Vojislav Subbotić. Osnivanje beogradskog Medicinskog fakulteta smatra se jednom od najvećih Batutovih zasluga.

Pročitajte i  Zašto prihvatamo Noć veštica, a zaboravljamo na poklade? Ovaj stari srpski običaj takođe prati maskiranje, a obeležava se čak 3 puta godišnje
Batutova bista ispred Medicinskog fakulteta u Beogradu

Porodični život

Batut je još od studentskih dana bio oženjen Nemicom Barbarom koju je nadživeo i sa kojom nije imao dece. Decu je neizmerno voleo i za njima tugovao do kraja života. Dvoje dece iz svoje šire porodice smatrao je svojom a ona su ga volela i poštovala kao najrođenijeg. Kod njega je do udaje živela bratanica supruge Barabare. Sestrin unuk, potonji dr Ljubomir Nedeljković, specijalista neurolog, bio mu je kao rođeni unuk, Batutu je kasnije pomagao oko arhiviranja njegovih dokumenata, objavljenih radova i neobjavljenih rukopisa. (Upamćena je i ova anegdota. Ljubomir čestita Batutu osamdeseti rođendan i uhvativši ga za bradu poželi mu da doživi devedesetu. „Gle ti njega, samo devedeset. Bog je milostiviji, daće on i više“, rekao je Batut. I stvarno, doživeo je 93 godine.

Batutova dela

Bio je naš najuporniji i najplodonosniji zdravstveni prosvetitelj napisavši 57 knjiga i brošura, članaka na stotine: „Muž i žena“, „Pouka o čuvanju zdravlja“, „Bukvica zdravlja“, „Bukvica bolesti“, „Branič od zaraza“, „Građa za medicinsku terminologiju“, „Nedelja i praznici“, „Pijanstvo“, „Trudna žena“, „Porodilja“, „Dete u prvoj godini života“, „Seljačka kuća“, „Medicinski fakultet u Srbiji“, „Jektika“, „Bukvica za veselu braću“, „Mati i dete“, „Luj Paster“, „Detinji plač i majčina milost“, „Neženje i staroženje“, „Preporođaj“ itd.

Umro je u Beogradu 1940. godine u Gospodar Jovanovoj 49 i za sobom ostavio velika dela i zasluge iz oblasti medicine i zdravstvenog prosvetljenja naroda.

Izvor: rastko

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime