Драган Максимовић је остварио више од 60 улога у позоришту, на филму и телевизији. Дебитовао је у Народном позоришту у Београду улогом Војника у представи “Мајка Храброст и њена деца”, 1971. године.
За три деценије на сценама овог театра остварио је запажене улоге у многим легендарним представама – “Сарајевски атентат” (Недељко Чабриновић), “Лењин, Стаљин, Троцки” (Генрих Григоријевич Јагода), “Kосовска хроника” (Авдула), “Рибарске свађе” (Бепо), “Последња потера за златом” (Цагер), “Максим Црнојевић” (Дужде од Млетака)…
Играо је и у телевизијским серијама – “Отписани”, “Дувански пут”, “Приче из мајсторске радионице”, “Четрдесет осма – Завера и издаја”, “Отворена врата”, “Горе доле”…
Трагични крај звезде
Ни после 21 године од смртоносног пребијања Драгана Максимовића полиција није успела да идентификује чопор нападача који су те кобне вечери, 17. новембра 2000. године, у центру Београда насрнули на глумца. По речима пријатеља који су га посећивали у болници претучен је јер су хулигани мислили да је Ром због тамније пути.
Наводно, претукла га је група скинхедса, повезаних са групама “Kрв и част” и навијачком “Унитед форце”. Незванично, била је то скупина младића љута због изгубљене утакмице. Kоји год да је био разлог једно је неопозиво – били су само жељни насиља!
Све се десило наочиглед многобројних пролазника и гостију ресторана који су, баш тада, решили да окрену главу и не помогну.
Три месеца касније је пао у кому из које се никада није пробудио. Преминуо је 4. фебруара 2001. године. Драган Максимовић је умро од последица пребијања, три дана пред свој 52 рођендан. Kривци за његову прерану смрт до данас нису ухапшени.
Драган Максимовић је до последњег момента одбијао да идентификује нападаче, тражећи “да се ови млади људи не хапсе”, те младићи који су заслужни за његову смрт до данас нису идентификовани.
Никада неразјашњено убиство
Иако је случај званично и даље отворен, Максини пријатељи и поштоваоци одавно сумњају да ће икада добити епилог ове тужне приче.
Све што данас подсећа на глумчев трагични крај је спомен-плоча на Зеленом венцу постављен на месту где је Максимовић брутално на смрт претучен, на иницијативу редитеља Горана Марковића, 18. новембра 2006. године.
Извор: Стил.Курир
