Други српски устанак: “Ево мене, ето вас – а ето вам рата с Турцима”

Други српски устанак против османлијске власти подигнут је тачно на данашњи дан, на Цвети 23. априла 1815. године у Такову. За вођу је изабран Милош Обреновић, војвода из Првог српског устанка и будући српски књаз. Овај устанак означио је почетак краја турске владавине у Србији.
Drugi srpski ustanak
Након празничног богослужења на Цвети у цркви брвнари у Такову код Горњег Милановца окупили су се устаници. Милош је овако зборио:
“Слушајте браћо. Чујте свеколики Срби. Чуј велико и мало, мушко и женско, који сте год дошли ево овде данас. А тко није данас овде, онај свакако од вас да чује и очује, и да свак добро разумије и упамти ово што ћу свима сада за вазда прозборити. Ако сте ради мене имати с вама и пред вама од сада за свагда у општем послу и руководца за народ и завичај и ако сте ради да сви наши труди буду напредни, а ви сад сви из једног овди грла пред овим божијим домом то изреците и пред светим олтаром завјет чините, да ви на ваше душе примате све оно што би од овог предузетог посла могло изаћи несреће и пострадања, пак и то да мени сад овди обећавате и одмах да ми дате пуну власт и слободну вољу да ја могу заповиједати сваком вам и да могу наказати (казнити) сваког који ме год не би што хтео послушати или који би што укварио.”
Потом је Милош Обреновић у Црнући свечано обучен са заставом изашао и изговорио историјску реченицу: “Ево мене, ето вас -а ето вам рата с Турцима!”
drugi srpski ustanak

Оружана фаза устанака трајала је неколико месеци. Порта је пожурила да силом угуши устанак, али је претрпела поразе код Обреновца, Дубља и Љубића. Милош је и војнички и дипломатским акцијама успео да надвлада аспирације Османског царства. Томе је допринела и Русија, која је после слома Наполеона била у могућности да изврши притисак на Порту.
Вештим дипломатским преговорима Милош Обреновић је до краја 1815. закључио усмени мир с Марашли Али-пашом, према коме је признат за врховног српског кнеза.
Хатишерифом из 1830. године Србији је призната аутономија. Од тада почела је да се развија модерна Српска држава.

На спомен-плочи на згради Музеја Другог српског устанка у Такову налазе се часна имена људи који су дигли Други српски устанак:
Кнез Милош,
Господар Јован,
Лазар Мутап из Прислонице,
Никола Милићевић Луњевица из Луњевице,
Милић Дринчић, Тодор Беља и Добрица Весковић из Теочина,
Перица Н. Буљугбаша из Миоковаца,
Домљан Матовић Крџа и Петар Томашевић из Лочеваца,
Марко и Никола, браћа Ракићи из Рудника,
Милован Ломић из Драгоља,
Васиљ Милојевић, Милић Брајовић и Лазар Васиљевић из Брезне,
Радован Жижовић из Леушића,
Тодор Јеремић и Благоје Н. из Прањана,
Иван Шалавардић и Обрад Словић из Грабовице,
Петар Грк из Невада,
Јован Лазић из Сврачковаца,
Атанаско Михаиловић, Васо Поповић, Васа Николић, Никола Јовчић, Никола Солујић и Миленко Ђорђевић из Бершића,
Прота Јанко Витомировић,
Радојица Пауновић и Милован Топаловић из Такова,
Јован Поњавић, Радисав Раловић Опутић и Васа Милосављевић из Бруснице,
Никола Терзија из Синошевића,
Милисав Корушчић из Ручића,
Радован Бајић из Брајића,
Марко Радосављевић из Клатичева,
Сима Баралија и неки Матковић из Шарана,
Аксентије и Вићентије Чалуковић из Љеваје,
Павле и Петар Штуле из Озрема,
Станиша Петровић из Лозња,
Марко Драшкић из Полома,
Живан Дамљановић и Стеван Мирковић из Коштунића,
Максим Макљеновић из Велеречи,
Петар Томић, Радован Савић и Божо Аћимовић из Брђана,
Неки Стековић из Јабланице,
Неки Ранко из Љутовнице,
Мали Радојић из Мојсиња,
Петар Мали из Станчића,
Илија Прељинац из Прељине,
Јова Томић из Метинца,
Радован Никавица (округ ужички)…”

Радост за жене: Пролећно цвеће које ће вам улепшати башту и терасу

Једна од главних ствари којој се жене највише радују...

5 феномелних торти без јаја и млека: Богате и укусне. И за посне и за мрсне дане

Шарена торта500 грама шећера 500 грама млевених ораха 1 - 2...