Dud ili murva, kako ga stariji još zovu, listopadno je drvo. U Vojvodini je u prošlom veku bilo potpuno nezamislivo da se drvo duda ne nalazi u dvorištu ili na sokacima. Danas se nažalost ta slika dosta izmenila, dudova skoro da i nema, te novije generacije odrastaju bez njih.

crni-beli-dud

Deca su ranije crni dud prosto obožavala, noge su znale da potamnje od ugaženih dudinja, a odeća im se teško prala, na radost njihovih baka i majki. Opet to je bilo neko drugo vreme, bez savremenih tehničkih naprava, interneta i ostalog, kada su mališani više vremena boravili na svežem vazduhu uz igru.

U 18. veku u Vojvodini je bilo čak dva miliona dudovih stabala. List belog duda najbolja je hrana za svilene bube, a carica Marija Terezija je volela da se oblači u svilu, pa je jedan od lanaca proizvodnje svile bilo zasađivanje drveća belog duda. U novije vreme, usled širenja sintetičkih vlakana, uzgajanje duda je znatno smanjeno, a mnoge vojvođanske dudare su nestale.

Beli dudovi sazrevaju u junu, a njegovi plodovi imaju sladak ukus. Crni dud stiže nam posle Petrovdana, krajem jula meseca, a ukus njegovih plodova blago je gorkast.

Pročitajte i  Najmlađi srpski vojnik Momčilo Gavrić: "Da je bio francuski vojnik, danas bi imao spomenik na Jelisejskim poljima", a u Srbiji...

Naime, obe vrste duda su se mnogo više upotrebljavale ranije u narodnoj medicini. I danas dudinje mogu vrlo lako da služe kao odlična prevencija za mnoge današnje bolesti, bilo da ih koristite sveže, ili pravite sok od duda.

beli-dud-1

Još od davnina korišćen je zbog svojih lekovitih svojstava. Još su stari Rimljani otkrili njegova dragocena svojstva i koristili ga protiv infekcija i crevnih parazita, kao i za lečenje opekotina, piše zdravailepa.com.

Plodovi duda sadrže šećere (fruktozu i glukozu), vitamine (A, C, K, B1 i B2) brojne minerale i dragocena vlakna. Crni dud ima nisku kalorijsku vrednost, malo veću od 43 kcal na 100 grama, zbog čega se preporučuju u niskokaloričnim režimima ishrane i različitim dijetama.

Sadrži dosta flavonoida, među kojima se nalaze rutin i morozin. U dudinjama se nalaze antocijanini – takođe flavonoidi – koji ovoj voćki daju crvenu boju, a poseduju antioksidantna svojstva i deluju protiv starenja. Još jedan moćan antioksidans jeste resveratrol, koji obara holesterol i na taj način uspešno smanjuje rizike od nastanka brojnih kardiovaskularnih bolesti.

Listove duda koriste dijabetičari, zbog toga što sadrže posebne vrste flavonoida. S druge strane, kineska tradicionalna medicina savetuje upotrebu belog duda u slučaju anemije i zatvora. Snižava nivo LDL holesterola, triglicerida, kao i nivo šećera u krvi.

Pročitajte i  Bundeva je lek "za sve": Popravlja raspoloženje i pravi je borac protiv kancerogenih ćelija

dud-1402565727-38562

Plodovi duda imaju, dakle, snažna protivupalna i antibakterijska dejstva, sprečavaju brojne kardiovaskularne bolesti (preporučuju se onima koji pate od hipertenzije) i pozitivno utiču na celokupan rad gastrointestinalnog trakta.

Crni dud deluju umirujuće i na centralni nervni sistem te potpomaže bolji i laganiji san. Zato se preporučuje da se dudinje jedu uveče, kako bi kvalitetan odmor bio zagarantovan. U prošlosti su se dudovi koristili u obliku tečnosti za ispiranje usta, kako bi se ublažile upale u ustima i grlu.

Sok od duda koji se dobija od plodova pakuje se i prodaje kao napitak koji jača imunološki sistem i obezbeđuje dugovečnost. Crni dud sadrži anticijanine koji navodno štite nervni sistem i sprečavaju pojavu tumora. U toku su i klinička istraživanja na tu temu.

Zbog dragocenog Vitamina A kojeg crni dud sadrži ova biljka poboljšali vid i sprečava zamor očiju.

Kada se beru dudinje i kako se čuvaju?

Pročitajte i  Srednjovekovni grad Jagat: Nekadašnje raskršće srpskih zemalja Raške i Bosne uzdići će se i otkriti dugo skrivane tajne

dud drvo

Listovi duda beru se u proleće tek kada se dobro razviju, dok se kora i dudinje sakupljaju u kasnim letnjim mesecima. Skupljajte crni dud jedan po jedan plod – ručnom metodom. Stavljajte ih u male posude i pazite da ih ne zgnječite. Čim se zgnječe, odmah započinje proces fermentacije.

Osim toga, važno je da znate da treba da se beru u trenutku sazrevanja. Dudinje se čuvaju na sobnoj temperaturi nekoliko dana. U frižideru se mogu držati malo duže, najviše sedam dana. U teoriji bi se mogle čuvati i u zamrzivaču nekoliko meseci, ali to ipak nije preporučljivo zbog toga što tokom vremena umeju dosta da izgube na ukusu i mirisu.

Crni dud (njegovi osušeni listovi) ulazi u sastave brojnih čajnih mešavina i napitaka za mršavljenje, zbog čega je takođe cenjen.

U Srbiji, i to u Kovilju, svake godine prve nedelje posle Petrovdana, kada sazreva dud od kojeg se peče rakija dudovača, organizuje se tradicionalna Rakijada. Na ovoj rakijadi vrši se, simbolički, “parastos dudu” u čast ove krasne biljke koja lagano izumire iz naše Vojvodine.

Opanak, zdravailepa.kom

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime