Velikomučenik i borac za hrišćanstvo Sveti Đorđe je veoma poštovan u srpskom narodu i slavi se dva puta, 16. novembra kao Đurđic- dan prenosa svetih moštiju i 6. maja kao Đurđevdan kada se obeležava dan njegove smrti.
Iako nije crveno slovo, Đurđic je česta krsna slava kod srpskih porodica i ovaj praznik ima veliki značaj za pravoslavnu crkvu.
U noći uoči stradanja, sveti Đorđe je video Hrista, koji mu je na glavu stavio venac pobednika i rekao da će uskoro biti sa njim. Sveti Đorđe je to snoviđenje ispričao svom slugi i zamolio ga da njegovo telo prenese u Palestinu, zavičaj njegove majke. Mošti Svetog Đorđa su po njegovoj vlastitoj želji prenete u Lidu palestinsku u hram koji je njemu posvećen.
Sveti Đorđe se na ikonama najčešće predstavlja na konju, sa mačem u ruci kako ubija aždaju. Na ikonama za praznik Đurđic se predstavlja bez konja, u stojećem položaju sa kopljem ili mačem u ruci.
Sveti Đorđe ubija aždaju je jedna od najpoznatijih priča u vezi sa ovim svecem.
Prema predanju u Lidi u Palestini, u jezeru, živeo je ogroman zmaj koji je proždirao ljude koji bi se našli u blizini jezera. Zmaj je imao otrovan dah zbog kojeg su se ljudi razboljevali i umirali. Narod je zatražio pomoć od vladara u borbi protiv smrtonosne nemani. Vladar je naredio da se svakog dana na jezeru žrtvuje jedno dete.
Kada je tebalo da se žrtvuje vladarova jedinica, pojavio se Sveti Đorđe i zario aždaji koplje u čeljust. Kćerka vladara je po naređenju Svetog Đorđa vezala svoj pojas zmaju oko vrata i odvela ga ka gradu. Tada su vladar i njegov narod primili hrišćanstvo i sazidali hram posvećen Svetom Đorđu i Bogorodici.
