Dušanov zakonik donet je u dva maha. Glavni deo je proglašen na državnom Saboru u Skoplju 13349.godine (prvih 135 članova), a na Saboru u Seru 1354.godine je dopunjen sa još 66 članova, tako da ima ukupno 201 član. Njime su ranije neujednačene odredbe feudalnog prava normirane Izvori Dušanovog zakonika su: Staro slovensko i srpsko običajno pravo, povelje sa snagom zakonima ranijih srpskih vladara, vizantijsko pravo i statuti primorskih gradova. Preko ova dva poslednja, u Srbiji je preneo i antičko rimsko pravo.
Orginal Zakonika nije sačuvan, ali je sačuvano 24 prepisa, nastala od 14. do 18. veka. To svedoči o njegovoj primeni ne samo u srednjem veku, nego i kasnije, pod Turcima u okviru crkve. Osobenost Dušanovog zakonika je još u tome što je, za razliku od zakonika tog doba (mađarskog, češkog i poljskog kralja), koji su pisani latinskim jezikom, pisan na narodnom starosrpskom jeziku. Donosimo nekoliko zanimljivih po sadržini odredava zakonika:
O pijanicama: Pijanica koja ide i izaziva nekog, ili ga poseče ili okrvavi, a ne ubije, takvom pijanici da se oko izvadi i ruka odseče. Ako pijan pocepa ili kapu nekom skine, ili drugu sramotu učini, ali ne okrvavi, da se bije štapovima 100 puta, i da se baci u tamnicu, a potom da se izvede iz tamnice i da se opet bije i pusti.
O bludi vlastelinki: Ako vlastelinka učini blud sa čovekom iz svog staleža, da im se oboma ruke odseku i nos sreže.
O ubistvu: Ko se nađe da je ubio oca, ili brata ili čedo svoje, taj ubica da se sažeže na oganj.
O lopovima i razbojicima: Zapoveda carstvo mi: po svim zemljama i po gradovima i po župama i po krajištima lopova i razbojnika da ne bude ni u čijem predelu. I na ovaj način da se ukine krađa i razbojništvo: u kom selu se nađe lopov ili razbojnik, to selo da se raseli, a razbojik da se strmoglavce obesi, a lopov da se oslepi, gospodar tog sela da se dovede svezan pred carstvo mi i da plati sve što je učinio ili lopov od početka, i opet da se kazni kao lopov i razbojnik.
