Dvorac Šlos kod Golubinaca sagrađen je 1777. godine, za potrebe oficirskih porodica vojne granice kao upravna zgrada u Golubincima.
Nalazi se u centru Golubinaca, okružen parkom. Više puta zgrada je adaptirana, ali osnovna koncepcija nikada nije rušena.
Dvorc Šlos od izuzetne je arhitektonske i istorijske vrednosti i spada u spomenik kulture od izuzetnog značaja.
O ovom dvorcu kruže razne priče, od one da je prvi vlasnik – spahija jedne noći zatekao svoju mladu suprugu u zagrljaju sluge, slugu pogubio, a suprugu golu svezao za severni stub zamka, gde je posle sedam dana umrla od žeđi i gladi. Posle ovog nedela i sam vlasnik je odlučio da okonča svoj život, te da se posle toga u jesenje dane pred dvorcem godinama pojavljivao čovek koji se molio na ruševinama dvorca, a seljani u Golubincima su u tim noćima palili sveće u prozorima svojih kuća.
Ljubavna priča o kapetanici Žanet Hontor, koja je iz Šlosa slala pisma svom ljubavniku Ludvigu van Betovenu, muzičaru na dvoru u Nemačkoj, i dan-danas se prepričava. Žanet se, naime, po želji roditelja udala za kapetana Karla fon Greta, koji je službovao u Šlosu. Zaljubljena u muzičara, slala je iz Šlosa pisma puna ljubavi i želje da se ponovo vidi sa mladim Betovenom.
Usamljena Žanet, u zimskoj tišini sremske ravnice, prema raspoloživim dokumentima, prva se setila svoje strasne ljubavi muzičara Betovena i iz Šlosa mu uputila novogodišnju čestitku.
Ubrzo zatim stiglo je pismo iz Bona, u kom je Betoven, između ostalog, napisao:
“Puno srce daje slabiji zvuk, prazno odjekuje iz svih tonova, oseća se ipak njegova žudnja i ah, razume se njegova čežnja. Sa velikim prijateljstvom preporučujem se, Ludvig van Betoven, dvorski muzičar u Bonu.”
U Betovenovom muzeju u Bonu čuva se jedno pismo u kom kapetanica objašnjava crtežom, svom ljubavniku kako može doći do dvorca Šlos u Sremu, pa odatle ide i pretpostavka da je i veliki umetnik boravio u Šlosu i imao ljubavnu avanturu sa lepom kapetanicom.
Od istorijske važnosti je podatak da je Karađorđe Petrović, posle sloma Prvog srpskog ustanka 1813. godine, bežeći od Turaka, boravio u Zemunu, tj. u manastiru Fenek, a onda u Šlosu, odakle je 11. novembra 1813. godine odveden u petrovaradinsku tvrđavu.
Autor: Opanak/Novosti
