Govedar uzdignut do statusa božanstva: Car Galerije i njegova palata Feliks Romulijana kod Zaječara

0
1345

U istočnoj Srbiji, nedaleko od Zaječara skriva se Feliks Romulijana, blago uvršteno u UNESCO baštinu. Ostaci carske palate cara Gaja Valerija Maksimijana Galerija jedni su od najlepših i najbolje očuvanih primera rimske dvorske arhitekture u čitavoj Evropi.

Car Galerije rođen je oko 250. godine u okolini Serdike (Sofija). Majka Romula, bila je varvarka iz Dakije koja se udala za čuvara stoke što će Galeriju pribaviti nadimak Govedar, koji nikada nije napušten. Galerije se rano istakao u borbama čime je privukao pažnju imperatora Dioklecijana koji će ga usvojiti i proglasiti za cezara. Nedugo zatim Galerije napušta prvu suprugu, ne bi li oženio Dioklecijanovu ćerku Valeriju.

Pročitajte i: Roždanik: Srpski horoskop koji proriče sudbinu prema mesecu rođenja

Po Dioklecijanovoj zamisli tetrarhije (četvorovlašća), 305. godine su Galerije i Konstancije Hlor postali avgusti sa idejom da uporedo vladaju 20 godina. Posle zadatog perioda, ustupili bi vlast cezarima Severu i Maksiminu. Ipak, 306. Konstancije Hlor iznenada umire i Galerije postaje poglavar Rimskog carstva.

Pročitajte i  Banana rolat gotov za 10 minuta: Neviđeno ukusan i kremast slatkiš koji će vas oduševiti
Ostaci Feliks Romulijane, Wikipedija Alxadj. Feliks Romulijana, Gamzigrad
Ostaci Feliks Romulijane

Pročitajte i: Duhovne poruke koje nas čine pametnijim: Ako si oboren, ustani; ako si obmanut i razoružan, ponovo se naoružaj; ako si pobeđen, ponovo kreni u bitku!

Ovaj vladar važio je za jednog od najvećih progonitelja hrišćana među rimskim carevima. Verovatno nije odoleo uticaju majke, koja je bila veliki poštovalac paganskih božanstava. Ipak, nedugo pred smrt 311. izdao je edikt kojim se hrišćanstvo toleriše kao religija. Pretpostavlja se da je ovako velika promena nastupila usled teške bolesti, verovatno kancera, od kojeg je i umro.

Palata Feliks Romulijana je dugo predstavljala misteriju, budući da se nije mnogo znalo o njenom poreklu. Za ovaj arheološki lokalitet je dobijeno konačno objašnjenje otkrivanjem natpisa 1984. godine. Prema njemu je utvrđeno da je Feliks Romulijana (Srećna Romulijana), izgrađena od strane Dioklecijana, njegovom zetu Galeriju.

Arheološki lokalitet, Gamzigrad, Wikipedija Goran Anđelić. Feliks Romulijana
Arheološki lokalitet, Gamzigrad

Palata je nastala na prelazu iz 3. u 4. vek kod Gamzigrada na teritoriji od 6,5 hektara, a u čast Galerijeve majke Romule. Kompleks je bio utvrđen bedemima sa kulama, a pored palate obuhvatao je vojne objekte, terme, paganske hramove ali i hrišćanske crkve. Ovo izuzetno arhitektonsko rešenje osmišljeno je kao carska rezidencija u kojoj je Galerije planirao da provede starost. Ipak, želja mu nije bila uslišena, budući da je ubrzo umro, na putu ka Sofiji.

Pročitajte i  Zovu je "MREŽOM SMRTI": Stručnjaci OTKRIVAJU koliko je ZAISTA OPASNA 5G mreža

Pročitajte i: Santa Maria della Salute: Po mnogima najlepša pesma srpske književnosti koju je napisao Laza Kostić

O poslednjem počivalištu cara i dalje se spori. Pojedini izvori upućuju na njegovo kremiranje u Sofiji, a drugi upravo na Gamzigrad. Najviše podataka govori u prilog tome da su i car i njegova majka Romula sahranjeni u Feliks Romulijani. Naime, otkrivene su dve luksuzne grobnice i podzemne humke sa lomačama na kojima su Galerije i Romula spaljeni u činu apoteoze – uzdizanja na status Bogova.

Dekoracija palate je odgovarala rimskom imperatoru: bogati podni mozaici, freske i skulpture od crvenog porfira. Scene i statue posvećene Heraklu, Dionisu, Jupiteru i Arijadni nedvosmisleno ukazuju na Galerijevu težnju da se približi besmrtnim božanstvima i da na sebe aludira kao na jednog od njih.

Pročitajte i  Večna kuća 833 srpska ratnika: Imena mladića kojih se više niko ne seća, a od srpskih turista retko ko svrati u Bizertu
Feliks Romulijana je predstvaljala vrhunac rimske carske arhitekture. Wikipedija Nenabor. Gamzigrad
Feliks Romulijana je predstvaljala vrhunac rimske carske arhitekture

Na teritoriji Gamzigrada vremenom su otkriveni tragovi boravka stanovnika Romulijane. Među ostacima ističu se kamene sekire, grnčarija i bronzani nakit iz različitih epoha.

Pročitajte i: Molitva za srpski narod: Rečima svetog vladike Nikolaja Žičkog za spas, napredak i svetliju budućnost našeg naroda!

Palata je imala burnu sudbinu. Porušili su je varvari, obnovljena je u vreme Justinijana kao pogranična tvrđava i krajem 6. veka je napuštena pred najezdom Slovena. Poslednju veću obnovu je doživela u vizantijskom periodu. U drugoj polovini 11. veka je još jedanput napuštena, ovoga puta bespovratno. Postoje još samo nagađanja da je služila kao sklonište u periodu turskih osvajanja u 14. i 15. veku. Danas predstavlja jedno od najstarijih blaga Srbije i jednu od vodećih turističkih atrakcija zemlje.

Izvor: Opanak

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime