Ukoliko ne znate kako da provedete 8. mart, toplo vam preporučujemo da pogledate film “Čelične ratnice” iz 2018. godine, koji je inspirisan ženama dobrovoljcima u Prvom svetkom ratu.
Glas o srpskim ratnicama nadaleko se čuo, a autorka filam Jelena Mila, odlučila je da ih još jednom ovekoveči u ovom ostvarenju.
Autorka filma je glumica i rediteljka Jelena Mila, koja već dve decenije živi i radi u Švedskoj. Odigrala je nekoliko zapaženih uloga u Kraljevskom nacionalnom pozorištu u Stokholmu i pokrenula Festival novog balkanskog filma. Ideju za film Čelične ratnice dobila je radeći na monodrami o Milunki Savić, zatim je istražujući sudbine i autentična svedočanstva ispričala i priču o drugim ženama dobrovoljcima, među kojima su Nadežda Petrović, Vasilija Vukotić, Delfa Ivanić, Sofija Jovanović, Mileva Marić Ajnštajn, Diana Budisavljević, Flora Sands, Elsi Inglis…
„Ovaj film je nastao iz jedne velike muke, jer nije lako biti u inostranstvu i slušati sva ta znanja, poluznanja i neznanja o našoj zemlji i stradanju tokom Prvog svetskog rata. Šveđane Veliki rat nije dotakao na način na koji je nas, ali pošto je svetski rat, tiče se i njih, odnosno nordijskih zemalja“, istakla je Mila.
Čelične ratnice su priča o ženama ratnicima i dobrovoljcima na Balkanu, u toku Prvog svetskog rata (1914-1918). Tekst je stvaran na osnovu originalnih zapisa, autentičnih izjava i odlomaka iz biografija konkretnih ratnica. Pored Prvog svetskog rata, pominju se i ratovi koji su mu prethodili: Prvi i Drugi Balkanski rat (1912-13), Nevesinjska puška 1875, ustanak protiv Osmanlija, ali i ratovi koji su sledili: Drugi svetski rat (1941-45), kao i zadnji sukob na Balkanu (1990 – 99). Prateći živa svedočenja ovih žena i njihove biografije, monodarama otvara sliku besmisla rata i nužnosti očuvanja života i slobode. One su nadljudskim naporom i predanošću podsticale na korektnost i doslednost; služile za primer, poštovanje i postale svedočanstvo nehumanog vremena rata. Kako pre sto godina, tako i danas, one svojim prisustvom zaceljuju rane i vaskrsavaju stradanja. Sećanje na ovo vreme je ključ za otvaranje vrata života, dok nas zaborav prisiljava na stalno polaganje računa i surovo ponavljanje lekcija, kako u životu, tako i u istoriji.
Želja autorke je bila da film ima obrazovni karakter i prenese istinu o herojinama iz različitih zemalja koje su se borile na strani Srba protiv Austrougarske.
Opanak, RTS
