“Фабрици потребно 60 радника. Просечна плата – 900 евра. Сви запослени су пријављени и уредно им се плаћају сви порези и доприноси…” Када би се овакав оглас појавио, вероватно би већина помислила да је реч о некој фирми из иностранства. Али, реч је о “Бродоградилишту Кладово”, које од 2009. године послује као део холандске компаније “Гебр де Јонге”, пишу Вечерње новости.
– У “Бродоградилишту” је упослено 384 радника, од којих су 170 држављани Румуније – каже нам Миленко Леповић, директор ове фирме. – Стално је отворен оглас за пријем још 60 радника – варилаца и бродомонтера. Међутим, радника нема, па смо принуђени да се сналазимо, у сарадњи са сличним компанијама.
Саговорник каже да у овој кладовској фирми чистачица месечно зарађује око 40.000 динара, док просечна бруто плата износи близу 900 евра. Упркос томе, радника – нема.
– Ове године, уговорили смо производњу и испоруку 12 танкера – наводи Леповић. – Али, да имамо довољно квалификованих радника, могли бисмо одмах да потпишемо уговоре за још 10 таквих бродова, јер нам производни капацитети то у потпуности омогућавају.
Када због потребе посла морају хитно да обезбеде додатну радну снагу, објашњава наш саговорник, у помоћ позивају друга бродоградилишта.
– Донедавно је у кладовском “Бродоградилишту” радило 34 радника из Индонезије – наводи Леповић. – Сада се посао поново нагомилао, па ових дана очекујемо да нам у помоћ притекне још 22 радника из Турске. Како би се посао обавио на време, ова фирма је принуђена да део послова да и другим бродоградилиштима у Србији.
– Пазите, ко год изрази жељу да ради овде, ми га примамо – објашњава директор “Бродоградилишта”. – Али, овај посао није за свакога. Посао јесте тежак, јер се ради у три смене, 365 дана у години.
Засад се сналазе “увозом” радника из Турске и Индонезије, али Леповић се нада да ће уговор који су потписали са Техничком школом у Кладову о дуалном образовању, ипак, помоћи овој фирми да у скорије време добије толико потребан број радника.
– Фале нам вариоци, али ви једног таквог радника можете, ако прионе на рад у нашој фирми, за тај посао да оспособите за неколико месеци – наводи Леповић. – Већи је проблем са бродомонтерима, јер се један добар радник ове струке “кали” најмање пет година.
У “Бродоградилишту” су зато ангажовани радници из Румуније. Свакога дана, они пређу Дунав и из своје земље, чланице Европске уније, долазе на посао у Кладово.
– Тежак је посао – признаје нам Николае Тобеску, пословођа бродомонтера за израду крме, који у Кладово свакодневно долази на посао из румунског Турну Северина. – Ради се лети и зими, по сунцу и снегу… Ја сам овде већ више од 10 година.
Ипак, Тобеску о плати – не прича. Каже само да је задовољан. Исти одговор добијамо и од његовог земљака Јона Враштара, заваривача, који на посао у Кладово долази из румунске Оршаве.
– Некада је и у Оршави радило бродоградилиште, али је угашено – кратко, не желећи да губи драгоцено време, казује Враштар.
– Овде радим већ неколико година и изузетно сам задовољан.
– Тако је, како је – закључује Леповић. – Можемо само да наставимо да се боримо и радимо. Нама плату нико неће поклонити. Једноставно, морамо је зарадити…
Недавно је фирма расписала оглас за пријем радника, а када су добили списак заинтересованих за посао, почели су да позивају оне који су се пријавили на конкурс.
– Невероватно, али истинито – у чуду је Леповић. – Када смо већини заинтересованих казали да очекујемо да се сутрадан у шест сати ујутру јаве на посао, већина је одговорила да им је “превише рано да устану у то време”.
Večernje novosti/Lj. Trifunović
