Folklorni ansambl „Sveti Stefan – despot srpski“: Primer kako se drugarstvom i slogom neguju narodna igra i tradicija

0
672

Kada je u aprilu 2017. godine osnovan folklor u Despotovcu, niko nije očekivao koliko će interesovanje izazvati. Ne samo da su veliko interesovanje i želju da zaigraju u opancima pokazali mladi, koji su tradicionalno nabolji i najverniji igrači narodnih igara, već su se među folkloraše umešali i neki za koje niko ne bi ni pomislio da uopšte umeju da igraju…

Ali, vratimo se za na trenutak kada je sve zapravo i počelo. Folklorni ansambl „Sveti Stefan – despot srpski“ u Despotovcu osnovan je još 2004. godine kada je okupio stotinak članova mahom mlađeg uzrasta. Bio je to samo deo velike grupe igrača, objedinjene u selima u okviru opštine Despotovac i predvođene jednim koreografom. Koreograf, Petar Miladinov, među folklorašima već decenijama poznat kao Peca, stekao je godine i godine iskustva igrajući a onda i vodeći folklor u Resavici, sa kojim je osvojio mnoge nagrade i obišao pa skoro pola Evrope. I tadašnja postavka folklora u Despotovcu imala je zlatne dane, putovala po Evropi, učestvovala na festivalima i osvajala nagrade. Na desetine mladih i kvalitetnih igrača naučilo je da igra, peva, da se druži i osvaja nagrade i iz folklora izlazilo sa jednim lepim iskustvom i neprocenjivim poznavanjem nošnji, narodnih običaja i igre. Sve do 2013. godine kada folklor (pokazaće vreme samo privremeno) prestaje sa radom.

Pročitajte i  Dobrodošli u Suboticu: Mesto sa prostranim ravnicama, slasnim gombocama, prelepim nacionalnim parkom i neprocenjivim kulturnim nasleđem

Trebalo je da prođu četiri godine pa da se sve ponovo pokrene. Oni koji su ikada igrali znaju da folklor nije samo narodna igra, on je i drugarstvo, ali i način da se iskoristi mladost, da se apatični i obesmisleni dani ispune nekakvom svrhom i mladi zainteresuju da pokažu svoj talenat. Osetila je to i Vlatka Milenković, direktorka Centra za kulturu Despotovac i inicirala u Skupštini opštine ponovo osnivanje ansambla. Na svu sreću, lokalna samouprava imala je razumevanja za ovu inicijativu i pokrenula folklor u aprilu prošle godine.

Ostalo se dešavalo jedno za drugim, bez oklevanja i dileme. Samo oni koji su jednom navukli veženu košulju na sebe, osetili kako šušti srma sa jeleka i osetili kako je korak lagan u narodnim kožnim opancima znaju koliko igra može nedostajati. Stari folkloraši kao da su jedva čekali da ponovo stanu na noge, pozivajući jedni druge na probu. Pridružili su im se i novi, mlađi i stariji, osnivajući ponovo folklorni ansambl „Sveti Stefan – despot srpski“. Kako bi nastavili kontinuitet i zadržali isti kvalitet igre, angažovan je ponovo koreograf Petar Miladinov.

Pročitajte i  Rajhlova palata u Subotici: Remek delo Mađara iz Apatina kojim se Srbija ponosi

Ansambl danas čini pet postava. Pored prvog ansambla koji čine najbolji i dugogodišnji igrači folklora kao reprezentativni ansambl, tu su i deca od 1-4. razreda, zatim deca od 5-8. razreda i pripremni ansambl. Peca je kao optimista i profesionalac predložio da se pokrene i grupa najmlađih, predškolaca, tvrdeći, ne samo da i najmanja deca mogu naučiti da igraju, već da se od tog uzrasta i sa pravom igrom i počinje.

Posebno bi izdvojili jednu posebnu, petu grupu, koju čine isključivo žene starije od 30 godina. Njihova želja je bila da se pokrenu iz svojih fotelja i tvrdih kancelarijskih stolica, da se fizički aktiviraju, nauče da igraju kolo i dobro zabavljaju. Iako se nekima činilo da je njihovo igranje tek jedna od običnih pomodarskih „rekreacija“ i ništa drugo, ispostavilo se da su odlične igračice, da su jednako uporne kao i ostali igrači i da mogu naučiti da igraju čak i najzahtevnije koreografije. Upravo zbog neočekivanog uspeha svoje grupe sebi su nadenule ime „entuzijastkinje“, mada je njihova igra odavno i više od toga.

Pročitajte i  Rajhlova palata u Subotici: Remek delo Mađara iz Apatina kojim se Srbija ponosi

Svaka od ovih grupa ima svoj termin za probu koje se održavaju dva puta nedeljno. Osim toga, svaka od tih grupa ima svoje koreografije koje uvežbava i sprema za nastupe.

Folkloraši imaju samo jednu poruku – pridružite nam se ili nas podržite na našim koncertima! Naučite svoju decu da vole tradiciju, upišite ih u folklor a možete doći i sami da igrate. Folklor to je narodna kultura, to je i tradicija, ali i najveća narodna vrednost.

Piše: Dragana Ranđelović za media-ps.rs

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime