Манастир Милешеву, који се налази у близини Пријепоља, подигао је краљ Владислав Немањић, син Стефана Првовенчаног између 1234. и 1236. године. Том приликом су у манастир пренесене и мошти највећег српског просветитеља, Светог Саве.
Његов историјски значај огледа се у још једној ствари. У манастиру је радила и једна од првих штампарија, а уз њу и једна од првих манастирских школа у Србији.
Фреске манастира спадају у набоља европска остварења 13. века. За време турских освајања, фреске у манастиру су претрпеле огромне штете. Обновљене су током 16. и 17. века.
Најпознатија фреска Манастира Милешеве је “Бели анђео” која представља део фреске “Мироснице на Христовом гробу”.
На фресци је приказан Архангел Гаврило, обучен у бели хитон, раширених крила, како седи на камену и миросницама (женама које доносе добре вести) показује руком празан Христов гроб, место где је Христ васкрсао.
У 16. веку преко ове фреске насликана је друга фреска, па је Бели анђео био сакривен све до 2о. века, када је црква рестаурирана и када је уклоњена горња слика.
Не зна се поуздано ко је творац “Белог анђела”, верује се да је у питању група уметника Грка, који су неговали слободан потез и имали развијен осећај за боју.
Фреска “Белог анђела” толико је очарала свет током двадесетог века да је први сателитски пренос видео сигнала 1963. године између Европе и Северне Америке садржао слику Белог анђела из Милешеве међу првим кадровима који су представљали поздрав Европе Америци.
Нешто касније, када је из Европе послат први сателтски сигнал у васиону, пакет “достигнућа Земљана” (који је представљао поруку разумним бићима, уколико постоје у васиони) садржао је слике човековог освајања Месеца, слике Кинеског зида и Белог анђела, која је била порука мира, љубави и разумевања.
ОПАНАК
