Глумац Зоран Ранкић је обележио серију “Срећни људи” ликом чувеног бизнисмена Жарка Попаре. Он сада има 83 године и у пензији је.
После улоге Попаре који га је обележио, радио је скоро искључиво као позоришни глумац, без значајнијих телевизијских улога. Попару коментарише овако:
“Не дају то живи писци ни за шта на свету. Знате ли шта највише замере, када је та реплика боља од онога што су они написали. Попару су волела деца највише, то је најчудније. Деца. Обожавали су ме као да сам дечији глумац, као Бранка Коцкицу. Није требао да буде сладак, требао је да буде одвратан”.
У Београдском драмском позоришту провео је четрдесет година, написао је велики број књига. Поред глуме, бави се и писањем афоризама и песама, а такође је и редитељ. Аутор је драмских дела “Калемегданци” и “Скретница”, од тумачења улоге у серији “Срећни људи” није се много променио. Међутим, пре неколико година испричао је за јавност како је искочио кроз прозор тадашњег матичног позоришта.
“Из БДП-а, кад сам одиграо последњу улогу, нисам желео да чујем отрцану реченицу од управнице, која ме је чекала, да још рачуна на мене. И, да бих избегао ту срамоту, искочио сам из позоришта кроз прозор. Скочио сам с првог спрата. Гардероберка је мислила да ћу да се убијем. Почела је да плаче. Само нисам желео ни са ким да се сретнем. Отрчао сам на трамвај. На огледалу сам написао: ‘Живела слобода’ “,испричао је глумац, а потом додао како за 40 година каријере на даскама које живот значе није добио ни једну једину награду.
“Нисам отишао на славље поводом 20 година једне драме у Београдском драмском позоришту. Није то моја кућа, где ме нико не познаје. Мени то није у реду. Носио сам 40 година репертоар. Никад нисам био епизодиста. Кад сам отишао, никад више нисам позван ни за мале улоге. Данас у култури и позориштима воде коло они који су нико и ништа. Никад нисам пожелео да будем управник, већ глумац. Желео сам само да играм”, изјавио је Ранкић.
Курир
