О Јосипу Брозу писале су се многе песме, а једна од најпознатијих, Друже Тито љубичице бела, коштала је младу новинарку Жени Лебл две и по године робије на Голом отоку, где је завршила када јој је било само 22.
У то време о Жени, Београђанки јеврејског порекла, се није пуно знало, нити се смело писати о страшном периоду који је провела на Голом отоку. Један од текстова о њој 2013. године објавила је Политика, лист у којем је радила док је нису ухапсили због вица о Јосипу Брозу Титу који је једног јутра препричала у редакцији.
“Kолега јој је једном испричао шалу како је Југославија победила на међународном такмичењу у цвећу јер је узгајала љубичицу од 100 килограма, алудирајући на песму ‘друже Тито, љубичице бела, тебе воли омладина цела’. Пошто је препричала виц у редакцији, по Жени Лебл долазе два удбаша јер је, рекоше, говорила против Тита и није пријавила народног непријатеља од којег је чула спорни фазон.
Одводе је у затвор УДБ Главњача, потом у логор Рамски рит, па у Забелу, Гргур и Голи оток. У пет затвора, гђе је од априла 1949. до октобра 1951, од ње су тражили да промени мишљење и призна кривицу. Исписана је потом и из Удружења новинара”.
После распада Југославије, Жени је објавила књигу коју је назвала “Љубичица бела”, а која је у Израелу, где је и живела све до смрти 2009. године, постала бестселер. У њој је описала језива искуства из логора, а многи до тада нису ни знали да је тамо било и жена.
Jovanka Ženi Lebl (1927—2009) je bila srpska novinarka jevrejskog porekla.
U vreme WWII je uhapšena i odvenena na prinudni rad u Nemačku.
Posle rata je kao novinarka Politike uhapšena zbog VICA o Titu i poslata na Goli otok na 2.5 godine
Umrla u Izraelu. pic.twitter.com/IoZ3pWoU2n
— Jovan (@jovan984) June 7, 2019
“Само жедни знају ценити воду. Биле смо окружене морем, а жедне до лудила.”
“Девојке су претваране у старице, отпадали су им зуби, оболевале су док су им стизале вести да су их се одрекла деца, мајке и мужеви јер су постале народни непријатељи”, пише она.
Извор: Политика
goli otok,jedan od pakla titove ditature sto je najvise pogadjalo srpsku nacionalnu stranu koja je
po oslobodjenju od strane sovjetkih trupa preuzela vlast u novo stvorenoj yu diktatorkog rezima.
prvi udar je izvrsen na nakozvane srpske saradnike okupacionih vlasti,naravno da je bilo takvih,ali
ne u tom broju koji se gomilao napunjenim crnim listama srpskih rodoljuba koji su bilii prvi otisli pro tivu okupatorskog rezima. hiljade srba je stajalo na toj crnoj listi,hiljade srba je ubijeno,na brzinu po srbiji,narocito po beogradu i drugim srpskim mestima.nemam nameru da prikazujem
stvarne brojke koje su poznate ali do sada “srpske” vlasti nisu nasli za shodno da upoznaju svoj
narod o daljem unistavanju (planiranom) srpskog naroda.secajuci se protekle istorije unistavanja
srba na balkanskoj teritoriji zakljucujem da je taj narod najvise stradao od svih danasnjih naroda
balkana.