Археолошко налазиште у сремском селу Хртковци, недовољно познато широј јавности

Већина мештана сремског села Хртковци “мирно спава” на остацима праисторијског града, док се неки од њих још надају и “сањају” да ће, обрађујући земљу крај археолошког налазишта Гомолава, у “преживелим” римским гробницама пронаћи благо. Причало се чак и да има оних којима се таква срећа једном осмехнула.

Иако има статус археолошког налазишта од изузетног значаја, Гомолава на левој обали Саве ипак изостаје из школских уџбеника и остаје у дубокој сенци сличних локалитета. За људе од струке она заслужује место одмах поред сремскомитровачког Сирмијума и доњопетровачке Басијане, али је њена права вредност непознаница чак и Сремцима.

Археолог Биљана Лучић, из Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица, истиче за Новости да би то морало да се промени, јер је Гомолава репер за праисторију читавог Балкана и, као таква, припада реду најпознатијих локалитета у Европи. Странци су, додаје, често имали више слуха од нас, па су и данас изузетно заинтересовани за ово налазиште, удаљено 18 километара од Руме и 70 од Београда.

Pročitajte i  Помолимо се за здравље и срећу молитвом Светом Василију Острошком

– Живот на Гомолави је почео пре 5.000 година пре нове ере – каже Лучићева. – О њој се зна још од краја 19. века, док су прва истраживања почела почетком 20. и наставила се средином века. Године 1985. ископавања су престала, јер се мислило да нема више шта да се истражи о овом насељу из неолита.

Гомолава је очигледно сложенија и археолошки инспиративнија него што је могло да се замисли, па су се стручњаци обрадовали када су се опет нашли на хртковачкој обали. То се вероватно не би десило да деценијама Сава није спирала читав праисторијски град у селу румске општине, претећи да га ерозијом избрише. Замало се то и догодило 2014, када је ниво реке достигао историјски максимум и острвио се на Гомолаву. “Преживела” је и доживела да коначно, крајем прошле године, почну заштитни радови “Вода Војводине” на санацији леве обале Саве.

Pročitajte i  Хрвати и Босанци хрле у срце Шумадије због серије: "Мој рођак са села" довео у ОВО место преко 10.000 туриста

Управо је завршена прва фаза изградње обалоутврде од Хртковаца до Јарка, у оквиру које су археолози радили заштитна истраживања. Највише пажње је изазвала римска некропола.

– Кренули смо од истраживања претходника и пронашли две зидане гробнице са сводом, специфичне за касну антику, сличне онима из Сирмијума. Виле рустике показују да су овде била одморишта римских владара, али и занатски центри. Иако је римски период значајан, где год да кренемо испод дубине од једног метра наилазимо на слојеве старије од тог доба. Преокрети у археологији су могући, и зато је Гомолава велики изазов. Ко зна на шта ћемо још наићи – каже археолог.

Засада су урађена заштитна истраживања само на периферном делу локалитета, а наставак приче ће морати да чека нека лепша времена. Разматра се и могућност потпуног измештања Гомолаве, како јој Сава више не би “крала идентитет”.

Pročitajte i  Србин који је свој народ завио у црно: Због чина, новца и славе постао је издајник

У истраживања је традиционално укључен новосадски Музеј Војводине, у којем се налази стална поставка сремског локалитета, укључујући и римски шлем пронађен пре неколико година.

– У Хртковцима се свуда налазе трагови живота, од праисторије до данас – каже археолог Лидија Баљ из Музеја Војводине. – Свака њива је овде траг и сведочи да су се смењивале различите културе. Занимљива нам је била винчанска некропола, једина која је на овом месту откривена.

ОД краја прошлог века до 2010. Гомолава је била затрпана смећем . Група мештана ентузијаста окупљена око Удружења “Римски дани” је одлучила да ту слику промени. Организовали су акцију чишћења, поравнали терен и направили неолитски летњиковац и виле рустике.

– Сваког септембра организујемо манифестацију “Римски дани”, којом промовишемо вредност наше Гомолаве – каже председник удружења Живко Рајаковић. – То радимо из чисте љубави, на волонтерској бази.

Новости

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име