Gradina na Jelici: Upoznajte prvo sedište episkopije sa ostacima civilizacije iz gvozdenog doba

0
2469

Na jednom od visova planine Jelice nalazi se drugi po važnosti (posle Niša) ranohrišćanski centar u Srbiji. Na ovom mestu, odakle se pruža prelepi pogled na dolinu Zapadne Morave, Čačak, rudničke planine i dragačevski kraj.

gradina

Na jeličkom visu i prostoru od 22 hektara bilo je podignuto čak pet hramova, uz niz svetovnih građevina, kuća magacina i radionica. Pet crkava, četiri zidane grobnice, stotinu pojedinačnih grobova i ostaci vojne i narodne arhitekture svedoče ne samo o romejskoj, već i o germanskoj populaciji.

gradina

Međutim, samo poreklo prvih stanovnika seže u davnu, davnu prošlost… u vreme starijeg gvozdenog doba, tj. 7. i 8. vek p. n. e.

Pročitajte i  Kraj dinastije Obrenović - Svedočenje danskog novinara o kraljeubistvu u Srbiji

Podigle su ga Singe u svom širenju ka Savi i Dunavu. Zatim su ga nasledili Rimljani i Vizantijci. U vreme Justinijana I najviše se gradilo na Gradini. Na osnovu ostataka prepoznaju se stambene zgrade čiji zidovi su dosezali i do 2, 7 metara. Bedeme grada su ojačavale kule, a u grad se ulazilo kroz najmanje dve kapije. Ali, ono po čemu se najviše izdvaja su svakako crkve, kojih je bilo vrlo mnogo, pa se o Gradini na Jelici može govoriti kao o jednom od prvih episkopskih centara na našim prostorima.

gradina

Natpis na latinskom ukazuje da jedna bazilika potiče s kraja 4. ili iz prve polovine 5. veka, a neophodno je istaći i postojanje krstionice u jednoj od bazilika. Tako se nagoveštava da je grad nepoznatog imena mogao biti sedište episkopije.

Pročitajte i  Krstokljun, neobičan stanovnik Srbije: Ptica čije telo nakon što ugine ne truli, već postaje balsamovano

U 6. veku grad je imao vojnu, ruralnu, sakralnu i civilnu funkciju i za vreme vlade cara Justinijana bio centar svog regiona, možda u većoj meri nego što je Čačak danas. Krajem 6. ili početkom 7. veka grad je spaljen u silovitom požaru koji je, verovatno, posledica avarskih napada.

gradina

Zanimljivo je da je posle kratkog vremena spaljeni grad ponovo naseljen. Nova populacija, koja je uglavnom koristila grnčariju izrađenu na način tipičan za Slovene, boravila je u njemu približno do prelaska iz 8. u 9. vek i najdalje početkom 9. veka u njemu se prekida život – kaže profesor dr Mihailo Milinković, koji već skoro 30 godina vodi istraživanja na ovom lokalitetu.

Pročitajte i  Poslednje pismo Gavrila Principa: Ovim rečima oprostio se od roditelja

gradina

Pogledajte zadivljujuće i očaravajuće prizore Gradine u sledećem videu

Prva poznata interesovanja za ostatke na putu Čačak – Dragačevo potiču iz 1843. godine, a dve godine kasnije obišao ih je dr Janko Šafarik i sačinio manji izveštaj. Još uvek nije pretvoren u arheološki park i veći deo nalazi se pod šumom, pa ga je teže i istražiti i posetiti.

Izvor: Srpska istorija

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime