Мало ко би пре десетак година поверовао да ће се 2022.у Краљеву тражити радник више, производити мерцедесови каблови и чувени Левис и да ће град на Ибру бити трећи у Србији са ауто-путем и аеродромом. Град без дугова, са јасним планом и визијом улагања у бољи живот грађана привлачи студенте и раднике целог округа, а градоначелник др Предраг Терзић већ годинама улаже енергију да Краљево одржи на путу успеха.
Краљево је један од ретких градова који не дугује ни један динар. Успели сте да се решите свих кредита у претходној години. Очекујете ли даље повећање прихода ?
Град Краљево је у новембру 2020. исплатио последњу рату кредита и од тада нема дугове. За фукционисање града веома је важно да имате стабилне финансије, сигурне изворе прихода, јер тако омогућавате релализацију највећег броја пројеката и утичете на побољшање стандарда живота свих грађана без обзира да ли они живе у граду, у приградским насељима или на сеоском подручју. Краљево је 2016. године имало приходе у од две милијарде и шесто милиона динара, а изменом одлуке у буџету у 2021. достигли смо буџет од више од пет милијарди и сто деведесет милиона динара. Реч је о огромном увећању буџета- дупло за само пет година . То показује да је ово град који се убрзано развија и који има изгледну перспективу.
Који капитални пројекти ће се реализовати у Краљеву током 2022/2023 године?
Најзначајнији пројекат на територији Краљева до краја наредне 2023. године јесте завршетак изградње Моравског коридора од Прељиње до Адрана чиме ће Краљево бити спојено са Београдом. Некада нам је Ибрарском магистралом био потребно од Краљева до Београда три и по сата, а када се радови заврше стизаће се свега за сат и 15 минута. Осим тога, Краљево има и аедродром Морава у Лађевцима и зато ће, када крајем следеће године ова деоница ауто пута буде завршена, Краљево, уз Београд и Ниш, бити трећи град у Србији који има и ауто-пут и аеродром.
То је велика предност за стране инвеститоре, што ће бити од огромног значаја за грађане. Отварање ауто пута ће много значити Краљевчанима, Чачанима, али и Рашчанима и свима који живе у Врњачкој бањи и Новом Пазару. Отварањем средње деонице аутопута од Краљева до Крушевца биће омогућен бржи одлазак до Ниша, а одатле преко Северне Македоније,до Грчке, а преко Бугарске до Турске. Краљево тиме постаје једно од најзначајних чворишта у читавој Србији.
Како је отварање фабрика утицало на куповну моћ становништва и животни стандард Краљевчана?
У Краљеву су отворене две велике фабрике. У Леонију, немачкој компанији, посао је нашло око 4000 Краљевчана, док је у турској Тај групи запослено више од 1000 људи. Да вам је неко пре само неколико година рекао да ће се у Краљеву прозводити каблови за мерцедес или фармерке најпознатијих светских брендова, поред осталог и Левиса, мислим да би вам мало ко веровао. Међутим, тај сан је постао јава. Поред страних у Краљеву јачају и домаће фирме- од оних мањих до фабрика које запошљавају неколико стотина људи. Тако у краљевачком предузећу Гир који се бави производњом намештаја и која је потпуно извозно оријентисано данас ради више од 800 радника.
Ту су и Радијатор Инжењеринг, Амига, Електроводомонт, Цип Инжењеринг, Белт, Техноград и читав низ других предузећа који запошљавају велики број људи. Све то у граду у коме је без посла остало 16 700 људи и то у великим фабрикама. До пре десет година готово да није било шансе да се запослите.Данас је неопходно у Леонију запослити 1000 до 2000 људи, а у Тај групи 1500 радника. Може се слободно рећи да је Краљево град који тражи додатне раднике и очекујем да ће поред Краљевчана посао у фабрикама наћи и људи из околних градова.
Често сте били на мети поплава. Ако се понове временске непогоде, може ли се рећи да чете их спремни дочекати?
Ако дође до било каквих временских непогода, ми смо спремни. Нажалост у последњих десет година су нас задесиле бројне природне непогоде, од земљотреса 2010. године, преко поплава 2014, 2016,2017, 2018 , 2020… Ми смо много учинили на превентиви. У оквиру Градске управе основано је посебно Одељене за послове цивилне заштите, а организоване су и јединице цивилне заштите опште намене у свим месним заједницама.
Град Краљево простире се на чак 1530 квадратних километара и представља најраспострањенију јединицу локалне самоуправе у Србији после Београда. Пречник наше територије је око 150 километара и постоји изузетно велики број водотокова првог, а посебно другог реда тако да смо у неколико година заједно са Републиком уложили значајна материјална средства у изградњу обалоутврда и мостова, пре свега у Гледићком крају. Надам се да ће нас поплаве заобићи, али сигурно је да ће Град уз помоћ државе неупоредиво спремније дочекати сваки вид елемантарне непогоде него у односу на период од десет и више година.
Првим летом на линији Тиват – Краљево – Тиват званично је отворена сезона летова ка новој дестинацији из Краљева. Постоје ли у плану неке нове линије?
На аеродрому Морава у Лађевцима тренутно раде три линије, и то за Истанбул, која саобраћа током читаве године, и две сезонске – за Солун и за Тиват. Веома је значајно да наш аеродром настави да се развија. Цене летова из Краљева нису високе. Оне јесу више него претходне године због повећања цене горива, али су ниже него на аеродромима у региону. Мислим да ће то допринети попуњености летова. Да бисмо, поред ова три лета, увели и нове линије, неопходна је изградња нове полетне стазе која ће омогућити и већим авионима да полећу са нашег аеродрома.
Верујем да ће, када овај пројекат државе, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре буде завршен, осим “ЕР Србије”, одавде моћи да лете нискобуџетне авио-компаније. Од великог је значаја да, осим Краљевчана, са Мораве лете и други становниции Рашког, као и Моравичког, Златиборског и Шумадијског округа. Важно нам је да што већи број туриста дође код нас и посети и Жичу и Студеницу и Маглич, да обиђу Гоч, Врњачку Бању, Копаоник и Златибор. Битно је да фабрике у будућности са територије Краљева и ваздушним путем могу да извозе своје производе, а да пољопривредници са териоторије Краљева могу брзо да извезу шљиве и јабуке и крушке и све оно што прозводе.
Најбољи ђаци и студенти завршетком школе одлазе у веће градове и ретко се враћају. Има ли Краљево стратегију за привлачење кадрова назад?
Ђаци и студенти се по завретку школовања све више враћају у наш град. Велики број студената из унутрашњости остане у Београду, Новом Саду, Нишу или Крагујевцу. И то је проблем свих градова и општина у Србији који немају универзитете. Желимо да се студенти који заврше факултет ван Краљева врате се у наш град, овде граде каријеру и заснивају породице. Због тога сваке године издвајамо финансијска средства за стипендирање најбољих. Сваке године финансирамо најуспешнијих 50 студената и на годишњем нивоу од Града добијају по 100.000 динара. А у буџету за наредну годину одвојићемо средства како би најбољи студенти добијали по 20.000 месечно. То је већ износ који омогућава студентима да покрију најважније издатке, за дом и исхрану. Осим тога, Град ће на наредној седници Скупштине града, која би требало да се одржи 8. јула, донети одлуку о оснивању Видовданске награде, којом бисмо награђивали у финансијском смислу најбоље ђаке који освајају једно од прва три места на републичким и градским такмичењима ии остварују значајне резултате на спортским такмичењима. Тиме бисмо омогућили омладини да има више финансијских средстава да заврши факултете. Данас у град који има готово све услове за добар живот могу да се врате и да живе.
Краљево има две огромне фабрике, позориште које је једно од најбољих у Србији. Културни живот је развијен, а поред тога имамо бројна спортска дешавања која се одржавају у Новој хали спортова.
Ту смо одржали Лигу нација у одбојци, Дејвис куп меч у мушком тенису, Федератион куп у женском тенису..Реконструисан је Атлетски стадион где се одржавају различита такмичења од националних до балканских. Имамо развијен спорт- Кошаркашки клуб Слогу -који игра Аба 2 лигу, Одбојкашки клуб Рибницу који је претходне године освојио Куп Србије, Женски КК Краљево -који је пре две годинне такође освојио КУП. Имамо готово све средње школе, од гимназије до пољопривредне, саобраћајно техничке, машинске, шумарске школе, преко Факултета за машинство и грађевинарство до акредитованог одељења Високе економске школе из Лепосавића.
Краљево је средњошколски центар. Постоји ли идеја да постане и универзитетски?
Поред свих школа које сам поменуо, неке од њих постоје само у Краљеву, првенствено мислим на шумарску. Ову школу похађа велики број ђака са територије читаве централне и западне Србије, али и других делова наше земље. У краљевачкој Гимназији, поред математичког и друштвено-језичког смера, постоји и смер опште гимназије, али и смер информатике. Ту је и филолошка гимназија, а од ове године и спортска.
На Факултету за машинство и грађевинарство Унивезитета у Крагујевцу и у акредитованом одељењу Високе економске школе из Лепосавића студенти из Краљева и других околних места могу студирати о трошку буџета Србије. Наша идеја јесте да омогућимо да у Краљеву постоји што је могуће већи број високошколских јединица. Наравно, у будућности циљ је да формирамо академски центар, јер бисмо тако омогућили да велики број краљевачке деце остане овде, али да нам долазе и деца из других места. То што би се млади људи у Краљеву школовали, много би значило за наш буџет, наше трговинске радње, угоститељске објекте. Већи број студената значи већи број потрошача.То би значило побољшање стандарда живота грађана
Краљевачко позориште постигло је недавно историјски успех и освојило чак осам награда на завршној вечери 58. Фестивала професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ . Планирате ли неки вид додатне подршке установама културе?
Град Краљево обезбеђује око шест процената буџета за културу, чиме је сигурно једна од локалних самоуправа која предњачи у подршци култури на територији читаве Србије. Уз вредан рад стручних људи у установама културе и њихово предано вођење успеси нису могли да изостану. Поред финансијске подршке на адаптацији простора, неопходна је и подршка државе како бисмо добили сагласност за запошљавање младих глумаца. Они већ годинама зарађују кроз разне облике ангажовања, а који не подразумевају стални радни однос. Да би млади могли да се несметано баве својим послом, да нижу успехе и привређују, неопходно је да имају сигуран извор прихода. Град ће им у томе помоћи.
Сваке недеље одвајате време за непосредни разговор са суграђанима. На шта се најчешће жале, а због чега вас највише хвале?
Сваког четвртка или петка примам грађане Краљева, са којима разговарам о обичним животним питањима. Реч је углавном о инфраструктурним проблемима, изградњи канализационе мреже, али и великом броју питања из области социјалне заштите, где је неопходно обезбедити помоћ за одређену категорију грађана. Велики број њих долази да похвали рад самоуправе, али, наравно, има и критика.
Похвале не смеју да нас уљуљкају као што ни критике не треба да нас разочарају. И у једној и у другој ситуацији је неопходно да наставимо да радимо, да се трудимо и да решавамо проблеме грађана. То је једини пут да народ осети да власт није одвојена од њега.
