Гроф Дракула дефинитивно није био толико страшан колико су његов лик демонизовали на светској историјској сцени. О томе сведочи и списак дародаваца манастира Хиландара на Светој Гори, међу којима је и Дракула, одн. војвода Влад Цепеш III.
Он је једно време имао ктиторство над манастиром и обезбедио је значајне повластице за Хиландар.
Улога покровитеља и ктитора манастира је била велика, посебно у време турске владавине. У име своје породице, бивша султанија Мара Бранковић помогла је Хиландару тако што је убедила војводу Влада Цепеша, званог Дракула (1456-1462; 1476) да преузме ктиторство над манастиром.
Покровитељство влашких војвода успело је да обезбеди значајне повластице за Хиландар. Тако је, на изричиту молбу влашког војводе Басараба III млађег Цепелуша (1474-1481), турски султан Бајазит (1481-1512) ослободио плаћања харача шест највећих хиландарских метоха.
Мара Бранковић није имала велики утицај на свог мужа, султана Мурата II, али јесте на његовог сина Мехмеда II Освајача, који је њу сматрао другом мајком.
По доласку на престо, отпустио ју је из харема, вратио јој мираз и дао неке територије на управу. Настанила се на Халкидиу, близу Свете Горе, бавила се дипломатијом у српску користи и велики део имања разделила својим кметовима. По њој, читава једна област близу Солуна назива се Каламарија (Добра Марија).
