Поводом обележавања 26 година од погибије мајора Милана Тепића и сећања на његов неустрашив подвиг, 29. септембра у београдској оптини Савски венац, у продужетку улице која носи име овог хероја, биће подигнут споменик у његову част.
Годишњица смрти народног хероја Милана Тепића, како се најављује, биће обележавана сваког 29. септембра управо код овог споменика, полагањем венаца и одавањем поште страдалом мајору.
Милан Тепић је рођен 1957. године у месту Комленац, код Козарске Дубице.
Почетак грађанског рата у Југославији Мајора Тепића затекао је у складишту оружја и муниције у селу Беденику код Нове Раче. То село било је близу Бјеловара у коме су припадници хрватског Збора народне гарде (Зенге) јула 1991. године најпре заузели касарну и заробили војнике ЈНА, махом младиће на одслужењу редовног војног рока. Потом су напали складиште у које се повукао мајор Тепић. Када одбрана више није била могућа, он је својим војницима, наредио да се повуку на безбедну удаљеност, а онда је да не би пао жив у непријатељске руке и предао им драгоцен плен којим ће потом убијати његов народ, дигао у ваздух складиште и убио себе и преко 200 нападача.
Подвиг мајора Тепића многи пореде са сличним потезом ресавског војводе Стевана Синђелића, са почетка 19. века.
Председништво СФРЈ је 19. новембра 1991. године Орденом народног хероја Југославије постхумно одликовало мајора Милана Тепића за “изванредан подвиг у борби против непријатеља приликом њиховог напада на касарну ЈНА у Бјеловару” и прогласило га народним херојем Југославије.
Остаје да се памти његова чувена реченица: „Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко.”
Посмртни остаци овог хероја никада нису предати породици. Гроб у Дубици је празан.
