Херојски подвиг мајора Милана Тепића, који је те ратне 1991. године погинуо пошто је дигао у ваздух складиште муниције у Бјеловару и са собом однео у смрт неколико десетина непријатеља, ушао је у анале као нови Стеван Синђелић.
Ту и тамо се провуче да је заједно са њим у царство небеско отишао и војник са одслужењу редовног војног рока Стојадин Мирковић (19), а мало њих зна да је одбио наређење мајора Тепића да уђе у заклон и чувао му леђа пошто је из оклопног транспортера деловао по непријатељу.
Зато је група младих родољуба на годишњицу херојског чина, Марко, Иван, Бранко са осталом браћом, направила још једну у низу патриотску акцију желећи да спрече заборав на Стојадина и његово херојско дело.
Грађани су почаст младом хероју одали код споменика мајору Милану Тепићу, налепили фото-тапет са његовим ликом на оближњи зид како би био поред свог мајора и са 27 бакљи означили 27 година које су протекле од њиховог херојског чина.
Стојадинова мајка Аница Мирковић препричава оно што јој пада веома тешко.
– Пуна три месеца, кад је отишао у Бјеловар, нисмо с њим успевали да ступимо у контакт – каже Аница. – Кад сам на телевизији чула да је складиште у касарни у Бјеловару дигнуто у ваздух, нешто ми је говорило да је Цоле погинуо. Кад сам са групом родитеља отишла у Бјеловар, војници су ми рекли да је страдао. Прошле су пуне четири године док званично нисмо били обавештени да је погинуо с мајором Тепићем.
Храбри Ваљевац настрадао је у оклопном транспортеру, из ког је рафалом косио нападаче на главно складиште касарне ЈНА у Бјеловару. Транспортер је гађан “зољама”. Сахрањен је 18. јула 1995. на сеоском гробљу. За јунаштво, посмртно је одликован 31. децембра 1999. Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена.
Извор: Nacionalist.rс, Novosti.rs
