Хлеб је један од основних састојака сваког оброка у Србији, може се чак рећи да има својеврстан ритуални карактер. Традиционални поздрав добродошлице је када се пред госта изнесе хлеб и со.
Хлеб игра веома важну улогу и у религиозним ритуалима, чак се сматра и да је грех бацање ове намирнице, колико год дуго стајала.
Погаца је симбол породицне слоге, куце и доброте. Со симбол духовне хране и дељења.
Овај обичај служења гостију хлебом и сољу устаљен је у време Карађорђа, али његова традиција сеже у још даљу прошлост!
Хлеб и со су били симбол паганског српског и словенског бога Радогоста. Хлеб као ритуални предмет саставни је део многобројних обреда у народној култури балканских Словена.
У народној магији хлебом се успоставља равнотежа између човека и невидљивих сила које угрожавају његов живот или он служи као чаробно средство за остваривање људских намера.
Прва функција најешће се остварује даривањем хлеба, а друга се заснива на могућности да хлеб може преносити нека својства за која се сматра да могу деловати на онога који дође у додир с њим. Ова митолошка особина хлеба најбоље је исказана кроз лик и поруке Исуса Христа, који је беседио својим ученицима: “Ја сам хлеб живи, ви једете тело моје” и “Ви сте со земље. Имајте со у себи и мир имајте међу собом!”
Пре се веровало у нашем народу да непознати гост може да буде неко божанство или дух негог умрлог претка, или било које надприродно биће. Због тога су путни намерници увек дочекивани са великом почасти.
По примању хришћанста овај чин је постао један од симбола милосрђа. Гостопримство је временом постало један од препознатљивих особина српског народа , којим се Срби посебно поносе.
