Hleb je jedan od osnovnih sastojaka svakog obroka u Srbiji, može se čak reći da ima svojevrstan ritualni karakter. Tradicionalni pozdrav dobrodošlice je kada se pred gosta iznese hleb i so.
Hleb igra veoma važnu ulogu i u religioznim ritualima, čak se smatra i da je greh bacanje ove namirnice, koliko god dugo stajala.
Pogaca je simbol porodicne sloge, kuce i dobrote. So simbol duhovne hrane i deljenja.
Ovaj običaj služenja gostiju hlebom i solju ustaljen je u vreme Karađorđa, ali njegova tradicija seže u još dalju prošlost!
Hleb i so su bili simbol paganskog srpskog i slovenskog boga Radogosta. Hleb kao ritualni predmet sastavni je deo mnogobrojnih obreda u narodnoj kulturi balkanskih Slovena.
U narodnoj magiji hlebom se uspostavlja ravnoteža između čoveka i nevidljivih sila koje ugrožavaju njegov život ili on služi kao čarobno sredstvo za ostvarivanje ljudskih namera.
Prva funkcija naješće se ostvaruje darivanjem hleba, a druga se zasniva na mogućnosti da hleb može prenositi neka svojstva za koja se smatra da mogu delovati na onoga koji dođe u dodir s njim. Ova mitološka osobina hleba najbolje je iskazana kroz lik i poruke Isusa Hrista, koji je besedio svojim učenicima: “Ja sam hleb živi, vi jedete telo moje” i “Vi ste so zemlje. Imajte so u sebi i mir imajte među sobom!”
Pre se verovalo u našem narodu da nepoznati gost može da bude neko božanstvo ili duh negog umrlog pretka, ili bilo koje nadprirodno biće. Zbog toga su putni namernici uvek dočekivani sa velikom počasti.
Po primanju hrišćansta ovaj čin je postao jedan od simbola milosrđa. Gostoprimstvo je vremenom postalo jedan od prepoznatljivih osobina srpskog naroda , kojim se Srbi posebno ponose.
