Вишевековна је пракса да се пале свеће када се посети Божји храм.
Свеће и кандила палимо у славу Господа, Пресвете Богородице и Светитеља, молећи се за здравље живих или вечни покој преминулих. Светлост при молитви, у цркви или код куће, симбол је самога Божанства.
Свеће палимо за здравље и дуг живот својих најближих, али и за вечни покој и мир наших умрлих.
У сваком храму постоје продавничице у којим, поред бројаница, црквених часописа и књига, икона, можете купити и свеће. Што већу свећу изаберете, то је њена цена већа, мада нисмо баш сигурни да Бог прави разлике између малих и великих свећа.
Једини храм у Србији који има другачију праксу када је куповина свећа у питању је Храм Светог Саве. Иако постоје продавничице у којима можете набавити свакаве религијске ситнице, у њима не можете наћи свеће. Оне се налазе у посебном делу изнад којег стоји натпис да се свеће не купују, већ свако може да остави прилог сходно својим могућностима.
Тако испада да је Храм Светог Саве јединствена богомоља у Србији која се придржава овог правила које смо начли у књизи “Практична веронаука”:
Али нека нико не помисли да је паљење свећа ( и то у великим киличинама), нека обавеза или принуда, те ако нисмо у стању да купимо и упалимо их онда избегавамо у цркву да идемо.
То је већ замка нечастивости, да нас преко нашег сиромаштва и немаштине удаљи од богослужења. Ако немамо новац за свеће, принесимо Богу наше чисто срце као најмиомирнију воштаницу, и наше топле молитве, које ће Богу бити угодне и без свећа. Свеће нису суштина, оне су само симбол онога што се у нама догадја.”
Надамо се да ће се ускоро и остала света места угледати на Храм, те свеће неће морати да се купују по одређеним ценама.
