Храм Светог Саве: Све тајне највеће православне светиње на Балкану

0
202

Мозаик површине око 15.000 квадратних метара, пројекат за патос који је радила Руска академија уметности, улазна врата са молитвом на 24 језика, само су део величанствености Храма Светог Саве на Врачару, чија градња траје више од једног века

Аутор: Љубинка Петровић

Храм Светог Саве, највећа православна светиња на Балкану, одавно је на мапи туриста из целог света приликом посете Београду. Више од века, од кад је расписан први конкурс, траје његова градња, а ових дана се улази у завршну фазу уређења. У овом велелепном здању ће се 18.фебруара одржати Сабор СПЦ, на коме ће се бирати нови патријарх. Ово је први пут да се владике окупљају ван зграде Патријаршије и то због епидемиолошке ситауције, а Храм се наметнуо као логично и практично решење због своје величине.

Историјат

Прича о овој светињи потекла је давне 1895. оснивањем Друштва за подизање храма Светог Саве. Циљ овог удружења, које је основало око стотину тада најугледнијих Београђана, био је подизање храма на месту на којем су Турци 1594. спалили мошти Светог Саве. Први конкурс за израду пројеката расписан је 1905, а како је био неуспешан, обновљен је 1926. Посао је поверен архитектама Богдану Несторовићу и Александру Дероку. Изградња храма почела је 1935, али је радове зауставио Други светски рат. Тек 1984. добијена је сагласност да се настави са изградњом. Купола са крстом високим 12 метара подигнута је 1989. Храм је званично отворен 2004, али унутрашњи радови још увек трају.
Купола, која је висока 65 метара и у којој је представљен Христ у чину вазнесења на небо, олтарски део, површине између полулукова и главних носећих стубова урађене су у мозаику.
Ово је један од највећих пројеката мозаичког украшавања криволинијских простора на свету. Мозаик је укупне површине око 15.000 квадратних метара, рађен је четири године (завршен је у октобру 2020.) и тежак је 320 тона. Сматра се највећим мозаиком у хришћанским светињама. Садржи више од 50 милиона комадића и на њему је радило 300 уметника мозаичара, а укључујући и оне који су га лепили – укупно 600. Целокупна иконографија урађена је под руководством руског мозаичара академика Николаја Мухина.
Када је председник Русије Владимир Путин био у посети Србији, у јануару 2019, посетио је Храм Светог Саве и тада су он и председник Србије Александар Вучић симболично поставили коцкице у боји државних застава у мозаик који се у том тренутку радио у Храму. Под у Храму је урађен у граниту, ониксу и белом карара мермеру. Пројекат за патос радила је Руска академија уметности.

Црква у крипти

Седам метара испод темеља Храма налази се крипта, до које се долази мермерним степеницима. Централну позицију у крипти заузима гробна Црква Св. кнеза и мученика Лазара. Иза олтара је крипта патријарха, површине 250 квадрата, а у којој ће у саркофазима почивати земни остаци поглавара СПЦ. Први патријарх сахрањен у овој крипти је патријарх Иринеј.

Крипта храма Светог Саве

На Храму је недавно постављено девет бронзаних врата, а она на централном улазу краси молитва “Оче наш” исписана на чак 24 језика. На вратима на северном улазу је молитва Богородици на 8 језика.

Бронзана врата на храму са исписаним молитвама

Верски аналитичар Драшко Ђеновић у разговору за opanak.rs каже да се ова светиња зида изузетно дуго, да су припреме почеле још у 19. веку, и да је питање колико би се још градила да у помоћ нису прискочили Руси.
– Половину плаца, на коме се налази Храм, дао је, платио Френсис Макензи (Францис Харфорд Мацкензие) , Шкот, који је живео у Београду. Он је схватио улогу Храма Светог Саве. Београд му се одужио тако што једна улица у главном граду носи назив по њему – наводи Ђеновић.
Према његовим речима, посла ће у Храму бити и када буде отворен јер је, додаје, то такав објекат.
– На капијама/вратима која су сада постављена исписана је молитва на 24 језика. Видео сам да су се странци и стране дипломате сликале ту. Њима је интересантно што је молитва “Оче наш” исписана на енглеском, француском, арапском… То показује широкогрудост православне цркве – истиче овај верски аналитичар и подсећа да је замисао да се у крипити Храма сахрањују поглавари СПЦ:
– План је и да се ту пренсу земни остаци свих патријарха који нису изричито рекли где желе да буду сахрањени. У том смислу, патријарх Павле би остао у манстиру Раковица јер је његова жеља била да буде баш тамо…

Храм у бројкама

– Пројектован је у српско-византијском стилу
– У основи је облика грчког крста са куполом над наосом
– Унутрашња висина Храма од пода приземља до темена куполе је 65 м, а видљива (спољна) висина Храма са крстом је 79 м
– У приземљу и на галеријама Храма може да стане до10.000 верника
– Храм има укупно 13 купола, 5 полукупола и 5 малих купола на апсиди олтара
– На великој куполи и малим куполама постављено је укупно 18 позлаћених крстова
– Главни крст је висок 10,5 метара и тежак 4 тоне
– Највеће звоно тешко је 6.128 килограма, а најлакше 11 килограма
– У подземној етажи Храма изграђена је крипта патријараха, вишенаменски простор, ризница и гробна црква св. кнеза и мученика Лазара, укупне површине око 1.800 м˛, и висине око 7 метара
– Фасада Храма је обложена белим мермером
– Храм има своју порту која је део Светосавског трга

Унутрашњост храма

 

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име