На данашњи дан 20. октобра 2003. године умро је Чкаља.
Чини се да данас, чак и међу млађим генерацијама, нема особе која није чула за Чкаљу. Његове улоге засмејавале су и ведриле многе генерације, а он је остао симбол глуме.
Свој посао обављао је педантно, строго професионално, а уметнички богато.
На крају умро је скрајнут и у великој материјалној беди.
Пред смрт Чкаљи је уручена награда за животно дело Цар Kонстантин. Том приликом, у обраћању публици и аудиторијуму, изговорио је страшне речи због којих су се постидели многи.
“Да сам у Америци, и да сам примио овако велику награду, захвалио бих прво својој жени па деци, па ташти затим продуценту и редитељу. Али, пошто сам, срећом, у својој драгој земљи Србији, захваљујем прво свом шефу самопослуге што ми понекад одвоји пензионерску коску, па комшиници у бараци која ми остави млеко испод тезге, па мом поштару који ми увек на време са закашњењем донесе пензију. Да није било њих не бих био овде.”
Том приликом је изговорио и реченицу која и даље одзвања у главама многих.
– Хвала, Србијо, пустили сте ме да глођем до коске- неутешан је био популарни Чкаља.
