Naša javnost je nedavno upoznata sa dr Komarovskim, pedijatrom iz Harkova koji edukuje roditelje na teritoriji celog bivšeg SSSR-a. Teme koje obrađuje su raznovrsne, od uređenja sobe, preko svih mogućih roditeljskih strepnji, dečjih bolesti, životnih situacija sve do udara groma.
Sezona prehlada i virusnih infekcija je u jeku, i na pomolu je onaj period kad su mnoga deca sedam dana u vrtiću pa dve nedelje kod kuće i tako ukrug. Naši pedijatri savetuju slične mere i manje-više znamo mi šta bi trebalo a šta ne iako se toga manje-više ne pridržavamo. (Otkuda onolika deca po tržnim centrima?)
“Ne postoje medikamenti koji smanjuju verovatnoću obolevanja od virusne infekcije, već to čine zdrava ishrana, aktivan način života, dovoljno sna i osmeh.”
Kao prvo i osnovno u cilju zaštite od virusnih infekcija, dr Komarovski navodi boravak na otvorenom i izbegavanje gužve. „Koncentracija virusa pod vedrim nebom je hiljadama puta manja nego u bilo kom zatvorenom prostoru, bio to stan, učionica, autobus“, kaže on. Zato bi trebalo dva puta razmisliti pre nego što povedemo decu bilo kuda a da to nije napolje. Tužan je prizor vojska dece na pokretnim stepenicama kakvog tržnog centra, gde hrle u igraonicu „pošto je napolju hladno“. Tužno je i što ćete od deteta koje ide u vrtić često čuti: „Danas nismo bili napolju.“ „Zašto?“ „Paaaa, hladno je.“ Sigurno je da vaspitači znaju koliko je važan boravak napolju i nadam se da je sve bliži trenutak kada će on uistinu postati obavezan i kada će ući u rubriku „maltretiranje deteta“ ili bar prestati da važi kao argument, objašnjenje da je dete lepo obučeno pa ne može napolje (lično čula više puta, poslednji put na roditeljskom prvaka!).
Pročitajte 5 konkretnih saveta čuvenog ruskog pedijatra:
1.Ako neko u neposrednoj okolini kija, kašlje, šmrca – držite odstojanje.
2.Pranje ruku i provetravanje prostorija ne treba posebno naglašavati. I vrapci znaju da čestice virusa opstaju satima i danima u zagušljivom, toplom i ustajalom vazduhu, a praktično istog časa crkavaju na čistom, prohladnom, vlažnom i svežem vazduhu.
3.Dr Komarovski navodi optimalne vrednosti vazduha za prostorije u kojima se boravi: temperatura 16–22°C, relativna vlažnost vazduha – 40–70%. „Držite se ovih granica“, kaže on, „ako vam je hladno, obucite se! Ne pretopljavajte! Održavajte vlagu u prostoriji. Provetravajte!“
4.Stavite rukavice kad morate da se dohvatate nečega na javnim mestima (posebna pažnja na kvake i držače u GSP-u).
5. Vlažite sluzokožu disajnih puteva. Koristite kapi ili aerosoli na bazi slanih rastvora. Što je više ljudi u okolini, to više kapi u nos, ali onih na bazi slanih rastvora i aerosoli. Ispirajte usta običnom vodom. Slani rastvor napravite sami: 1 kašičica soli na 1 litar provrele vode.
Evo još nekoliko doktorovih zapažanja i preporuka:
Tužno je i što ćete od deteta koje ide u vrtić često čuti: „Danas nismo bili napolju.“ „Zašto?“ „Paaaa, hladno je.“
Kod nas se poslednjih godina sve češće nose maske (odbijam da zamislim decu pod maskama kako čilo trčkaraju u tržnom centru!). Maska, međutim, ne spasava zdravu osobu i nema razloga da je nosi ko je zdrav.
„Masku nosi oboleli i na taj način se unekoliko umanjuje njegova zaraznost.“
I veoma važna napomena dr Komarovskog: „Ne postoje medikamenti koji smanjuju verovatnoću obolevanja od virusne infekcije. Verovatnoću obolevanja od virusne infekcije umanjuje zdrava ishrana, aktivan način života, dovoljno sna, osmeh i vedro raspoloženje.“ Znam, sad možemo nizati hiljade razloga „protiv“ i objašnjenja zašto je to teško izvodljivo. Ali bolje je a i manje vremena oduzima da se držimo jednog „za“.
izvor: detinjarije
