Jednom je jedan svetac šetao prirodom i dok je prolazio pored malog sela, prišla mu je uplakana žena preklinjući ga da dođe i pomogne bolesnom detetu. On je otišao u selo i gomila se okupila oko njega, jer je takva osoba bila redak prizor. Doneli su mu bolesno dete, a on je iznad njega izgovorio molitvu.
„Zar stvarno misliš da će tvoja molitva da mu pomogne kad ni medicina to nije uspela?“ viknuo je čovek iz okupljene gomile. „Šta ti znaš o ovim stvarima?! Ti si jedna obična budala!“ odgovori svetac čoveku.
Čovek se strašno naljutio, njegovo lice je pocrvenelo i počeo je da kipti. Taman je hteo nešto da kaže i da potrči i napadne sveca, ali mu je on prišao i rekao:
„Ako jedna reč ima toliku snagu da te učini tako ljutitim i crvenim, zašto neka druga ne bi imala moć da izleči?“
I tako je tog dana svetac izlečio dvoje ljudi.
