Иво Андрић о Београду 1920: Владао је “велики, духовни и материјални неред… било је гладних, слабо одевених, недоучених…”

Пишући свој роман “Госпођица” Андрић је са дистанце од неколико деценија писао о протеклим догађајима. Тачније, роман је писан током 1943/1944, објављен 1945, а у њему описује дешавања која су се збила од 1905. до 1935. године, претежно у Сарајеву и Београду.

У центру збивања је живот појединца и његова лична судбина, али вешти Андрић успева да на свој, маестралан начин, прикаже целокупно стање друштва, историјску позадину и верно ослика време у ком се радња збива.

Ево како је у роману “Госпођица” описан живот Београда те давне 1920. године.

Београд, Славија
Београд, Славија

„Живот у Београду око 1920. године био је шаролик, бујан, необично сложен и пун противности. Безбројне, разноврсне и велике снаге ишле су упоредо са неразумљивим слабостима и недостацима; стари начин рада и строга стега патријархалног живота стајали су поред шареног сплета нових, још неуобличених обичаја и свакојаких беспоредака, нехат поред бујности, чедност и свака морална лепота поред разних порока и ругобе. Захуктала и безобзирна трка свих врста профитера и шпекуланата развијала се упоредо са играма мозга и маште меких сањала и смелих идеолога. По разривеним улицама и рушевнама, запуштеним кућама са видним траговима рата, ваљала се шарена бујица света, која је непрестано расла, јер су се у њу бацале свакодневно стотине придошлица, главачке, као ловци бисера у дубоко море.

Pročitajte i  Радост за жене: Пролећно цвеће које ће вам улепшати башту и терасу

Ту је долазио и ко је хтео да се истакне и ко је хтео да се сакрије. Ту су се мешали они који су имали да бране иметак или положај, угрожен новим приликама, са онима које је довела жеља да сада стекну једно и друго. Ту је било много младог света из свих крајева државе у стварању, који је све очекивао од нових прилика и сутрашњег дана, и доста старијих људи који су гледали како да се прилагоде, и тражили спаса управо у тој бујици, кријући свој страх и одвратност коју им је она уливала. Било је много таквих које је рат изнео на површину и створио, као и таквих које је у основи продрмао и изменио и који су сада тражили ослонца и равнотеже.

Било је гладних, слабо одевених, недоучених; било је морално пребијених и заувек у себи постиђених; било је ситих и насртљивих са безграничним апетитом и дивљачким смелостима; било је занесењака и усијаних глава које не мисле на себе, и хладних рачунџија и себичњака; било је људи свих вера и уверења, разних раса и народности свих сталежа и професија; било је родољуба са старом љубави, наивном вером и неодређеним надама у блиску бољу будућност; било је смелих и видовитих новатора, који су већ сада гледали даље и видели боље; било је међународних агената који су ишли за својим јасно одређеним циљем.

Pročitajte i  Са манастирске трпезе: Посне макароне са туњевином готове за десетак минута

Била је, укратко, цела једна бујна и шарена дубинска флора коју ратови и велики потреси рађају а мир избацује на површину. Јер, у наше време и највећи ратови и најсавршеније победе ретко и непотпуно решавају питања због којих се ратовало и победило, али зато отварају редовно велик број нових и тешких питања. Решење тих питања тражио је овај свет. Немогућно је ма и приближно набројати чега је све било у тој бујици света, али се поуздано може казати да су сви ти људи дошли гоњени моћним нагонима и хитним, великим потребама, као јата морских риба која траже повољније услове за живот, та бујица је стремила под сенку нове власти и нових закона, решена или да их прилагоди својим тежњама и интересима или да себе прилагоди њима.

У том мноштву и у ваздуху који га окружује владала је нездрава и варљива али узбудљива и моћна атмосфера неограничених могућности на свима подручјима и у свима правцима. Тада сте могли да на линији Славија—Калемегдан, у подне или пред вече, сретнете неочекивано неког друга из детињства и благодарећи томе случајном сусрету да већ сутра осванете као добро намештен или чак богат човек, а да вас нико подробније не испита ко сте, ни шта сте, ни какав сте. Али сте исто тако могли са торбом пуном најбољих сведочанстава и најтврђих уверења (црно на бело!) да недељама узалуд обијате прагове надлештава и да никад не дођете до свога права. Нечега од бујности и хаоса златоносне земље Елдорада било је у животу и изгледу те престонице једне велике државе која још није имала ни одређених граница ни унутарњег уређења ни коначно утврђеног имена. У свему је владао неки богат и топал неред, велики, духовни и материјални неред у оној првој фази у којој се још нико не буни против њега, јер свак у њему налази свој комад и црпе наду да може наћи још већи.

Pročitajte i  "Ноћ укуса" на пијаци "Палилула": Добар провод уз дегустацију и музику

Живот тога новог Београда није још нико описао, нити га је лако описати, али они који су тада живели могу и данас да га изазову у сећању и осете свим чулима као нарочит климат или одређено годишње доба.”

Послушајте радио драму према роману “Госпођица” и упознајте се са судбином главне јунакиње Рајке Радаковић, чији се живот из корена мења оног тренутка када сазнаје да је њен отац финансијски пропао.

Иво Андрић, Госпођица, Просвета, Београд, 1963.

Радост за жене: Пролећно цвеће које ће вам улепшати башту и терасу

Једна од главних ствари којој се жене највише радују...

5 феномелних торти без јаја и млека: Богате и укусне. И за посне и за мрсне дане

Шарена торта500 грама шећера 500 грама млевених ораха 1 - 2...