Изношење хране на гробље честа је појава код Срба
И за Задушнице, али и осталим данима, није ретка појава да верници на гробна места износе храну и пиће.
“Желимо да нахранимо душе предака. У народу се верује да су тако живи и мртви заједно и да не ускратимо оним најближим који су умрли оно најосновније”, каже етнолог Весна Марјановић.
Некада се у градским срединама није износила храна и пиће на гробље, али се тај обичај појавио и у градовима миграцијом становништва.
Како на све то гледа црква?
“У питању је пагански, а не хришћански обичај”, каже за Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије, али и наводи да ће се обичај у народу тешко изменити јер се пре слушају “две жене из комшилука него свештена лица” и упућује како би на овакве појаве требало да реагују његове колеге.
“Религија не предвиђа изношење хране на гробље. Црква нема механизам да то брани, али може да саветује и препоручује” – каже он, и додаје да се душа не храни храном као и тело, па да покојника не можемо “нахранити”.
“Велики је број људи који не доносе велике количине хране, већ симболичке” – каже он и додаје да то иде у добром смеру, у смислу да ће се искоренити тај обичај.
Жито, вино и свећа – то је оно што ће свештеници препоручити верницима да припреме за парастос.
Курир
