Наџак-баба, наџак-чељаде или порсто наџак израз је за свадљиву, џангризаву особу (најчешће женску) незгодне нарави.
Наиме, наџак је старо и давно заборављено оружје и оруђе, који је био део старинске бојеве опреме, хладно оружје на дугачкој дршци, врста буздована који са једне стране има секирицу, а с друге дугачке уши или мали чекић. Њиме се некад тукло у биткама, а затим и грубо тесало, цепало и копало.
“Сабљама јој сандук сатесаше, наџацима раку ископаше”, стоји у једној народној песми.
Спајањем речи наџак и баба (у погрдном значењу) настао је у нашем народу израз наџак-баба.
Овим изразом се, дакле, означава жена наопаке нарави, оштроконџа која својим злим језиком сече и удара као наџаком.
