Nadžak-baba, nadžak-čeljade ili porsto nadžak izraz je za svadljivu, džangrizavu osobu (najčešće žensku) nezgodne naravi.
Naime, nadžak je staro i davno zaboravljeno oružje i oruđe, koji je bio deo starinske bojeve opreme, hladno oružje na dugačkoj dršci, vrsta buzdovana koji sa jedne strane ima sekiricu, a s druge dugačke uši ili mali čekić. Njime se nekad tuklo u bitkama, a zatim i grubo tesalo, cepalo i kopalo.
“Sabljama joj sanduk satesaše, nadžacima raku iskopaše”, stoji u jednoj narodnoj pesmi.
Spajanjem reči nadžak i baba (u pogrdnom značenju) nastao je u našem narodu izraz nadžak-baba.
Ovim izrazom se, dakle, označava žena naopake naravi, oštrokondža koja svojim zlim jezikom seče i udara kao nadžakom.
