Домаћа пољопривреда има велики потенцијал, а пошто производимо више него што нам треба, шанса је у извозу на нова тржишта, увођењу нових технологија, побољшању дизајна
Где се налазе наши потенцијали када је реч о пољопривреди, која тржишта можемо да освојимо и шта ново да понудимо, питања су на која смо одговоре добили од стручњака у тој области.
Они се слажу у једном – будућност српског аграра јесте у пласману производа и на нова, удаљена тржишта, а не само на регионална, имајући у виду да произведемо много више него што нам је потребно.
Секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије Александар Богуновић истиче да има пољопривреда значајан потенцијал за производњу робе и сировина које пролазе и на страна тржишта.
Малине и јабуке највише извозимо
– У домену примарне биљне производње издвајају се ратарске културе, пре свега кукуруз, пшеница и соја. Најперспективнија тржишта за извоз пшенице су Египат, Шпанију, Вијетнам, Велику Британију, Ирак, Грчку, Анголу, Албанију и Словенију, док су за извоз кукуруза најперспективнија тржишта Шпанија, Египат, Холандија, Италија, Саудијска Арабија, Мароко, Турска, Грчка, Словенија, Хрватска – наводи Богуновић и истиче да је најбоље тржиште за соју, уљану репицу и сунцокрет ЕУ, која је и најзначајнији спољнотрговински партнер Републике Србије у извозу индустријског биља са учешћем у извозу од 59,5%.
Србија годишње просечно произведе 1,5 милиона тона воћа и оствари годишњи приход од извоза воћа у вредности од око 550 милиона еура. Малине и јабуке су две најважније извозне културе и чине више од половине укупног извоза воћа и поврћа.
– Русија је примарна дестинација у извозу за јабуке, кајсије и брескве, јагоде, шљиве, вишње. С друге стране, малине се извозе у развијеније европске земље – Немачку, Француску и Белгију. Што се тиче поврћа, већи део извоза је усмерен ка тржишту ЦЕФТА и околних земаља, првенствено због кварљивости ових производа. Међутим, неке културе, попут паприке, печурака и краставца, у све већој мери се извозе и у Немачку, Италију и Аустрију – истиче Богуновић.
Важност улагања у бренд
Са домаћим аутохтоним сортама воћа и поврћа, које могу бити унапређене и прерађене као наши производи или производи са заштићеним географским пореклом, такође можемо постићи значајне резултате на светском тржишту.
– Како бисмо овладали новим тржиштима и задржали постојећа, потребно је улагати у развој и производа и бренда производа пратећи светска кретања и трендове, потребе страних тржишта, водећи рачуна о примени стандарда. Неопходне су и иновације, увођење најбољих пракси у индустрији и здравији начини прераде хране. На пољу прехрамбене индустрије има доста рада и у едукацији, подршци и квалитетном усмеравању како би се искористили сви њени капацитети увођењем нових технологија, побољшању дизајна и заузимању нових тржишта широм света. Уз то, и органске сертификате и усвајање виших стандарда квалитета за безбедност хране и друштвену одговорност, домаћи произвођача могу бити спремни за улазак на нова тржишта – истиче Богуновић.
Нови канали пласмана
Да потенцијали Србије у области пољопривреде леже, пре свега, у извозу, сагласан је и Милош Миловановић, координатор пројекта ФАО и ЕБРД у Србији.
– Ми смо мала земља која производи хране далеко изнад својих потреба и мора је пласирати на извозна тржишта. Поред наших традиционалних тржишта – Европске уније, ЦЕФТА региона и Русије – наша шанса су и даља тржишта попут земаља Блиског истока и Азије, која бележе скок броја веома платежно способних, али и захтевних потрошача – каже Миловановић.
Након протеклог периода, током кога смо се суочили са пандемијом светских размера, Миловановић истиче да су неке ствари постале очигледне – електронска трговина се сама наметнула као нови канал пласмана:
– Куповина пољопривредно-прехрамбених производа преко интернета је тренд који је, иако већ присутан, добио снажан подстрек у данима иза нас. Зато је потребно наставити са радом на дигиталним платформама које су креиране последњих месеци и наставити са њиховим усавршавањем и приближавањем потрошачима.
Суперхрана је наша извозна шанса
У земљама ЕУ перманентно расте тражња за бобичастим воћем и у последњих пет година увоз замрзнутог воћа у ЕУ порастао је за 12%.
– Највећи увозници су Немачка, Француска и Белгија. У последњих неколико година свежа и замрзнута боровница у свету имају третман суперхране, те се потражња из године у годину расте, и ту Србија такође може да види своју шансу. Постоји велики потенцијал за извоз орашастих плодова, конзервираног воћа и воћних сокова без додатка шећера на европско тржиште. Потражња за овим производима је у порасту од 2015. године и очекује се њен даљи раст, јер њихове нутритивне користи задовољавају потражњу потрошача за квалитетном храном – истиче Александар Богуновић.
КОНФЕРЕНЦИЈА НОВА ЕРА ПОЉОПРИВРЕДЕ- УКЉУЧИ СЕ!
Прва онлајн конференција са еxpо зоном
У среду, 27. маја, „Адрија медија група“ организује конференцију „Нова ера пољопривреде“ под покровитељством Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, прву онлајн конференцију са интерактивном Еxpо зоном. Онлајн конференцију моћи ће да прате сви који то желе на порталу kurir.rs, Фејсбук страници и Јутјуб каналу Курира, а на сајту догађаја http://poljoprivreda.adriamediagroup.com имаће и додатне могућности. За време трајања конференције сваки посетилац имаће прилику да прође кроз интерактивну Еxпо зону, где се на брендираној страници (виртуелном штанду) упознаје са специјалном понудом и производним програмом и, уколико то жели, разговара један на један с произвођачима преко платформе Зум. Дакле, први пут у нашој земљи, паралелно с трајањем онлајн конференције, сваки посетилац има могућност да упозна мале произвођаче и локалне брендове и да разговара с њима. На тај начин отварају се нове прилике за сарадњу, поспешује куповина домаћих производа и пружа подршка малим произвођачима. Такође, пољопривредници имају могућност да међусобно ступе у контакт и да се, кроз разговоре један на један или путем радионица, упознају с различитим практичним решењима за пољопривреду.
Конференција се организује у оквиру пројекта “Нова ера пољопривреде” који је подржан од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
извор: Курир
