Петар Петровић Његош, боловао је од туберколозе од које је и преминуо 19 октобра 1851 на Цетињу. Имао је само 38 година.
О потоњим данима Владике Рада, мало шта се зна, али остао је запис о томе шта је његова мајка рекла на посмртној одори свог сина:
“Браћо Његуши, Соколови Црногорци! Није лијепо што чините, што кукате и плачете за Владиком. Нијесам ја њега родила нити за кукање, нити за плакање, већ сам га родила о добру имена вашега и СРПСKОГА.
Вазда сам била и сада сам најсрећнија мајка, када ми је Бог даривао, тебе мој вазда најмилији сине. Био си најљепши међу најљепшима, не само тијелом него и душом.
А за ваистину Божју ја, твоја мајка, за тобом никад нећу заплакати, јер када бих то учинила ја не бих била твоја права мајка. Требају да плачу мајке које рађају издајнике и погани људске, а не ја. Проста ти сине, материнска рана, просто ти СРПСKО МЛИЈЕKО KОЈИМ САМ ТЕ ПОДОЈИЛА.
Слава Богу који ми те тако лијепог даривао и тако лијепог и младог узео, бар ће и Он сине мој, од тебе имати шта да види.”
*Његошева мајка Ивана Томова, рођена Пророковић, над мртвим сином.
Стил.Курир
